Friday, January 26, 2018

THE SQUARE

THE SQUARE Rubena Ostlunda je film koji bi bio simpatičan da je trajao sat i po vremena. U Ostludnovom duhu ovo je jedna blago apsurdna komedija sa skandinavskim humorom koji nije previše smešan, oslonjen je na paradoks, osećaj neprijatnosti, ismevanje problema junaka u pogledu socijalne imaginacije. Međutim, film traje dva i po sata i ima rediteljski postupak koji u toj formi naprosto nije održiv. Film pokušava da ismeje svet savremene umetnosti, i odvojenost ljudi iz tih najviših ešelona kulture od života u nižim slojevima, i u svakodnevici sa kojom se susreću samo onda kada je tematizuju.

Za razliku od FORCE MAJEURE koji sam istinski teško razumeo a i to što sam razumeo nije bilo bog zna šta, ovde su stvari jasnije i čitljivije i sve to, iako nije ništa naročito, u određenoj razumnoj dozi može da postoji. Međutim, dvoipočasovno trajanje je odluka koja je ovaj film učinila teško gledljivim, jednim delom i zbog krajnje teatralnog postupka u mizanscenu i odlukom da se film mahom radi u kadar-sekvencama, delom i zbog toga što inače zanimljive lokacije i glumci prosto nisu filmični za to trajanje. Pa ipak na kraju, ostaje pitanje da li je ova odluka bila baš takvo autorsko samoubistvo kako ja mislim jer možda baš zbog tog ekscesa ovaj film može da se danas pohvali kanskom Zlatnom palmom. I možda baš zato što nije umeren danas biva tretiran kao velika umetnost.

* * / * * * *

No comments:

Post a Comment