Wednesday, October 4, 2017

GERALD'S GAME

GERALD'S GAME Mikea Flanagana je adaptacija Stephena Kinga koja dolazi u trenutku kada on doživljava jedan izuzetno komercijalno i kreativno potentan revival na velikom ekranu. IT neobjašnjivo razvaljuje po svetskim bioskopima, serija MR MERCEDES ima dosta solidne atribute u kreativnom pogledu i Flanagan se javlja u trećoj i vro aktuelnoj formi - kao Netflixov originalni film.

Nažalost, GERALD'S GAME se ispostavlja kao svojevrsni test inteligencije koji Flanagan ne uspeva da prođe. Naime, ova kamerna priča o ženi koja tokom bondage igre sa mužem ostaje vezana za krevet nudila je prostor za napet kamerni triler u kome će žena, krevet i njene crne misli biti u prvom planu. Ono što name je Flanagan pružio jeste sve sem toga - on je njene misli ovaplotio u likovima njene vizije sebe i mrtvog supruga, potom je sve to zapaprio flešbekovima, da bi konačno sve zaokružio jednim nakalemljenim razrešenjem koje je neprijatno glupo za gledanje.

Na kraju, GERALD'S GAME postaje film koji propušta sve moguće prilike i uspeva da na svaki izazov odgovori na najmanje maštovit način. Pratim Flanaganov uspon na žanrovskoj sceni i iskreno do sada me nije impresionirao, a posle ovoga gotovo da nema sumnje da je reč o reditelju koji ozbiljno mora da poradi na svojoj kreativnosti. GERALD'S GAME pokazuje ozbiljno odsustvo filmske imaginacije i vrlo limitirano vladanje zanatom. Da film već nije namenjen Netflixu, zasluživao bi čist VOD tretman.

No comments:

Post a Comment