Wednesday, August 2, 2017

THE WALL

THE WALL Douga Limana je promašaj za ovog veštog reditelja koji je poslednjih godine donosio dosta svežine u formu blokbastera. Njegov prethodni film je verovatno najbolji Cruiseov film u proteklih deset, možda i petnaest godina EDGE OF TOMORROW a THE WALL je film koji spada u “manje projekte” koje Liman povremeno snima između ambicioznijih radova.

Nažalost, THE WALL je film koji prvo ne zna šta želi da bude, a potom ni u tome što načinje nije naročito vešt. Naime, THE WALL želi da bude minimalistički high concept suspenser na liniji BURIEDa, ali da istovremeno bude i kritika rata.

Nažalost, ne uspeva ni u jednom ni u drugom. Za početak, Liman nije našao čak ni vizuelni stil u kome bi na svež način odradio BURIED. THE WALL se iscrpljuje u opštim mestima, deskriptivnim dijalozima, junaku koji se u maniru novog talasa survival trilera nosi sa ranama i nevoljama. Sve to je već puno puta viđeno, a neki elementi su cringe-worthy u pogledu toga kako Liman pokušava da osmisli junakovu fizičku radnju. Detalji poput junakovog pokušaja da sebi nacrta uglove iz kojih dolazi metak a kako bi to bilo jasno i publici, gledaoca od ukusa zaista mogu ispuniti samo podsmehom. U akcionom i suspense pogledu THE WALL nudi manje od filma MINE sa Armie Hammerom a i to je bila promašena prilika. Isto važi i za glumački domet.

Ono što se može smatrati antiratnom dimenzijom jeste dijalog iz kog Liman crpi i nešto svog suspense elementa, a to je dijalog u kome sezatočeni američki snajperista koji je upao u klopku upoznaje sa svojim dušmaninom. Irački snajperista koji se sa njim sadistički poigrava prikazan je istovremeno kao čovek od krvi i mesa kog je inspirisala američka vojna bahatost ali je istovremeno i textbook primer filmskog psihopate sadiste.

Liman nijedan element ne realizuje preterano dobro, ali nota bene, scenario Dwaina Worrella je svakako koren problema. Međutim, ako imamo u vidu Limanovo iskustvo i veštinu onda je svakako on ipak krivlji jer je izabrao da radi takav skript. Da bi stvari bile još bizarnije, ovo je film skromnog budžeta u kom je Liman sasvim sigurno imao vrlo visok stepen slobode.

Ruski DP Roman Vasyanov nažalost nije imao prostora za neki naročit doprinos. Film je korektno realizovan ali nema naročito inspirativnih scena.

THE WALL je flm koji ne dobacuje ni blizu HURT LOCKERa, naravno, ali nažalost daleko je ispod i MINEa. Od Limana sam očekivao neuporedivo više. Nadam se da će njegova druga meč lopta u 2017. AMERICAN MADE biti znatno bolji film.

* * / * * * *

No comments:

Post a Comment