Pogledao sam THE CIRCLE Jamesa Ponsoldta. Baziran na romanu Davea Eggersa, ovaj film je imao prostor da unapredi prozu zanimljive premise i limitirane egzekucije. Nažalost, rekao bih da je Ponsoldt propzustio jednu od retkih prilika da se roman popravi i učini sadržajnijim kroz film. Štaviše, rekao bih da je upravo u pogledu dramaturgije, Ponsoldt čak pokazao i manju zrelost od Eggersovog romana.
Naime, Eggersov roman se bavi opasnostima frictionless kapitalizma i imperativa prožimanja socijalnih mreža, piosla i razonode, gde se gubi granica između ličnog i profesionalnog javnog i privatnog i stvara neka nova forma društvenog uređenja. Dok je kod Eggersa u romanu dosta dobro izgrađena aura te impresivne naslovne firme i data je fetišistička slika frictionless kapitalizma, da bi se potom razvio zaplet i ishodište koji nisu na nivou, ovde se od starta publici sugeriše kako nešto nije u redu sa tom firmom. Potom, isto tako, neki mistifikovani junaci iz romana koji su bili previše isprazni za prozu ali su nudili prostor za vizuelnu nadogradnju u filmu, ovde bivaju potpuno ispušteni, da bi konačno svaka tehnika pravljenja drame ustupila mesto izgradnji jedne relativno jednostavne i slabo uverljive situacije u završnici filma.
Emma Watson, Karen Gillan, Tom Hanks i ostali, čine vrlo potentnu glumačku podelu. Međutim, oni su nažalost svedeni na ulogu žiove scenografije u ovom inače vrlo lepo dizajniranom filmu za koji se zaista može reći da je "zgodan" u pogledu toga kako je tehnički ostvaren. Međutim, u svemu ovome naprosto nema drame i to je krivica scenarija koji ne otvara mogučćnosti za adekvatnu razradu likova i njihovih dilema, ali pre svega pored krajnje oskudne strukture, kao drugi problem nameće se i to što su sve karte na stolu od prvog sekunda filma.
Otud na kraju THE CIRCLE deluje kao neka paranoična priča koja polazi od preptpostavke da je protivnik potpuno jasno iskazao svoje zle namere, a smisao priče je upravo u toj podmuklosti i tom nedostatku frikcija koji proizvodi zavodljivi šarm korporacija tog tipa.
* * / * * * *
Naime, Eggersov roman se bavi opasnostima frictionless kapitalizma i imperativa prožimanja socijalnih mreža, piosla i razonode, gde se gubi granica između ličnog i profesionalnog javnog i privatnog i stvara neka nova forma društvenog uređenja. Dok je kod Eggersa u romanu dosta dobro izgrađena aura te impresivne naslovne firme i data je fetišistička slika frictionless kapitalizma, da bi se potom razvio zaplet i ishodište koji nisu na nivou, ovde se od starta publici sugeriše kako nešto nije u redu sa tom firmom. Potom, isto tako, neki mistifikovani junaci iz romana koji su bili previše isprazni za prozu ali su nudili prostor za vizuelnu nadogradnju u filmu, ovde bivaju potpuno ispušteni, da bi konačno svaka tehnika pravljenja drame ustupila mesto izgradnji jedne relativno jednostavne i slabo uverljive situacije u završnici filma.
Emma Watson, Karen Gillan, Tom Hanks i ostali, čine vrlo potentnu glumačku podelu. Međutim, oni su nažalost svedeni na ulogu žiove scenografije u ovom inače vrlo lepo dizajniranom filmu za koji se zaista može reći da je "zgodan" u pogledu toga kako je tehnički ostvaren. Međutim, u svemu ovome naprosto nema drame i to je krivica scenarija koji ne otvara mogučćnosti za adekvatnu razradu likova i njihovih dilema, ali pre svega pored krajnje oskudne strukture, kao drugi problem nameće se i to što su sve karte na stolu od prvog sekunda filma.
Otud na kraju THE CIRCLE deluje kao neka paranoična priča koja polazi od preptpostavke da je protivnik potpuno jasno iskazao svoje zle namere, a smisao priče je upravo u toj podmuklosti i tom nedostatku frikcija koji proizvodi zavodljivi šarm korporacija tog tipa.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment