Ako imammo u vidu koliko me je šokirao film GET OUT, osetio sam potrebu da se podrobnije upoznam s onim što Jordan Peele primarno radi kao deo komičarskog dueta Kay & Peele pa sam pogledao KEANU Petera Atenzio. Atenzio je reditelj koji je u karijeri zbilja snimao svašta ali se specijalizovao za televizijsku komediju i u domenu onoga što se danas nudi na tržištu bioskopske komedije, KEANU je vizuelno ambiciozan film koji nažalost ipak ne može da prevaziđe svoj "televizijski" mentalitet u pogledu dramaturgije, ali i ugla gledanja na humor i život. U tom smislu, Atenzio se izdvaja kao najjači adut ovog filma i Peele je pred svoj rediteljski debi mogao ponešto da nauči od Atenzija iako je zaista teško zamisliti da bi ovaj ikome mopgao biti mentor...
KEANU je komedija koja se bavi pitanjima zamene identiteta na formalnom nivou i identitetom uopšte na suštinskom. Kay i Peele se očigledno interesuju za te identitetske teme, pitanja stereotipa, pop kulturne uticaje i tome slično, pa i KEANU od samog naslova ide tim putem - tema filma je pokušaj dvojice afroameričkih mlakonja iz srednje klase da se preruše u gangste i povrate ukradeno mače, za koje su se u međuvremenu vezali pravi svirepi kriminalci. Već iz ovog prepričavanja, jasno je šta su osnovne linije humora, i tu KEANU ne nudi nikakva iznenađenja.
Štaviše, imamo neke ponovljene situacije tipa ubijanje javne ličnosti koja igra samu sebe, a to smo već imali u ZOMBIELANDu, s tim što ovde žrtva nije Bill Murray već Anna Faris.
Ono što mi je dodatno smetalo u filmu jeste ceo taj trend baziranja humora na aktuelnim stvarima iz popularne kulture što naravno itekako oročava dejstvo samog dela. Ponekad je to zaista jako velika šteta, recimo u slučaju TEDa, dočim ovde zbilja ne moramo baš mnogo da žalimo jer KEANU je efemeran kako god okrenemo, ali svakako da Atenziov napor da se to vizuelno uobliči neće dovoljno priznat u budućnosti, naprosto zato što je utrošen na sadržaj koji to ne može da iznese.
* * / * * * *
KEANU je komedija koja se bavi pitanjima zamene identiteta na formalnom nivou i identitetom uopšte na suštinskom. Kay i Peele se očigledno interesuju za te identitetske teme, pitanja stereotipa, pop kulturne uticaje i tome slično, pa i KEANU od samog naslova ide tim putem - tema filma je pokušaj dvojice afroameričkih mlakonja iz srednje klase da se preruše u gangste i povrate ukradeno mače, za koje su se u međuvremenu vezali pravi svirepi kriminalci. Već iz ovog prepričavanja, jasno je šta su osnovne linije humora, i tu KEANU ne nudi nikakva iznenađenja.
Štaviše, imamo neke ponovljene situacije tipa ubijanje javne ličnosti koja igra samu sebe, a to smo već imali u ZOMBIELANDu, s tim što ovde žrtva nije Bill Murray već Anna Faris.
Ono što mi je dodatno smetalo u filmu jeste ceo taj trend baziranja humora na aktuelnim stvarima iz popularne kulture što naravno itekako oročava dejstvo samog dela. Ponekad je to zaista jako velika šteta, recimo u slučaju TEDa, dočim ovde zbilja ne moramo baš mnogo da žalimo jer KEANU je efemeran kako god okrenemo, ali svakako da Atenziov napor da se to vizuelno uobliči neće dovoljno priznat u budućnosti, naprosto zato što je utrošen na sadržaj koji to ne može da iznese.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment