Pogledao sam NOČNO ŽIVLJENJE Damjana Kozolea. Moram priznati da sam teško mogao da zamislim nezanimljiv film inspirisan aferom Saše Baričeviča, ali skup dva vodeća regionalna filmska mediokriteta Kozole-Sviličić uspeva da ga isporuči. Ne samo da su tu moćnu priču uzeli tek kao polazište i nisu se suštinski osvrnuli na njenu najpre društvenu subverzivnost,a o konkretnoj perverziji i da ne govorim, već su iz nje pokušali da izvuku nekakvu kao savremenu dilemu kojoj uopšte nisu dorasli. Ovo je jedan od onih filmova u kojima supruga pita muža advokata kako može da brani krive ljude a on joj onda kaže kako je njegov posao da bude branilac.
Ako imate ljudi čiji su intelektualni kapaciteti na nivou uključivanja takvih replika, onda nemate čemu da se nadate kada malo pojačaju svoju moralnu zabrinutost.
Film počinje sudskom presudom o kojoj ne saznajemo mnogo sem da je kontroverzna i da je neko ko nije dobar oslobođen. Sve to je zapapreno ponekim plakatskim dijalogom u kome "zli kapitalista" kontemplira o tome kako je odavno trebalo ugasiti državna preduzeća. Pobednik tog procesa, ugledni advokat iste noći biva pronađen na ljubljanskoj ulici, izujedan skoro nasmrt, sa strap-on dildom.
I onda film počinje da prati njegovu ženu koja ide okolo i komunicira sa raznim državnim službenicima u nadi da će saznati šta se desilo njenom mužu, a kada nasluti da je reč o nekoj perverziji, možda čak i osveti, pokušava da podmiti ljude koje susreće ne bi li nekako sprečila bruku i medijski linč. E sad, to podmićivanje joj ne ide od ruke jer svi zapravo rade svoj posao i neće da kažu da je čovek koji je pronađen go i izujedan zapravo pao sa bicikla i nešto tome slično. Dakle, sistem zapravo funkcioniše, ne reaguje dobro na korupciju, ne dešava se ništa nepravilno, ali ni neobično ili interesantno.
Uprkos tome što junakinja sve vreme emituje zabrinutost da je njen suprug žrtva nekakve odmazde ili zavere, mi kao gledaoci nemamo dovoljno informacija o tome, i sve nam to deluje kao pokušaj da opravda supruga oslanjajući se na opšta mesta o atmosferi političkog obračuna.
Kozole je verovatno malo hteo da se nadoveže na atmosferu LAZARESCUa, i to nije nov film, ali Kozole je ipak stara mejnstrim njuška i njemu naprosto ta vrsta minimalizma ne leži što on pokazuje i ovde. Fotografija Miladina Čolakovića je atmosferična, visokoestetizovana i neumitno menja predznak onome što je Kozole želeo da postigne kroz kadriranje. Kozole je pisao scenario sa Sviličićem i Uršom Menart kao saradnicom, i dok je priča neizlečivo zanimljiva uprkos njihovim pokušajima da je unište, dijalozi su i dalje plakatski, naivni i lišeni sadržaja.
No, Kozole ipak jeste visoka liga, ova priča je živa klana nedoklana i NOČNO ŽIVLJENJE na kraju uprkos njihovom trudu nije sasvim nezanimljivo. Ipak, bilo je zamalo.
* * / * * * *
Ako imate ljudi čiji su intelektualni kapaciteti na nivou uključivanja takvih replika, onda nemate čemu da se nadate kada malo pojačaju svoju moralnu zabrinutost.
Film počinje sudskom presudom o kojoj ne saznajemo mnogo sem da je kontroverzna i da je neko ko nije dobar oslobođen. Sve to je zapapreno ponekim plakatskim dijalogom u kome "zli kapitalista" kontemplira o tome kako je odavno trebalo ugasiti državna preduzeća. Pobednik tog procesa, ugledni advokat iste noći biva pronađen na ljubljanskoj ulici, izujedan skoro nasmrt, sa strap-on dildom.
I onda film počinje da prati njegovu ženu koja ide okolo i komunicira sa raznim državnim službenicima u nadi da će saznati šta se desilo njenom mužu, a kada nasluti da je reč o nekoj perverziji, možda čak i osveti, pokušava da podmiti ljude koje susreće ne bi li nekako sprečila bruku i medijski linč. E sad, to podmićivanje joj ne ide od ruke jer svi zapravo rade svoj posao i neće da kažu da je čovek koji je pronađen go i izujedan zapravo pao sa bicikla i nešto tome slično. Dakle, sistem zapravo funkcioniše, ne reaguje dobro na korupciju, ne dešava se ništa nepravilno, ali ni neobično ili interesantno.
Uprkos tome što junakinja sve vreme emituje zabrinutost da je njen suprug žrtva nekakve odmazde ili zavere, mi kao gledaoci nemamo dovoljno informacija o tome, i sve nam to deluje kao pokušaj da opravda supruga oslanjajući se na opšta mesta o atmosferi političkog obračuna.
Kozole je verovatno malo hteo da se nadoveže na atmosferu LAZARESCUa, i to nije nov film, ali Kozole je ipak stara mejnstrim njuška i njemu naprosto ta vrsta minimalizma ne leži što on pokazuje i ovde. Fotografija Miladina Čolakovića je atmosferična, visokoestetizovana i neumitno menja predznak onome što je Kozole želeo da postigne kroz kadriranje. Kozole je pisao scenario sa Sviličićem i Uršom Menart kao saradnicom, i dok je priča neizlečivo zanimljiva uprkos njihovim pokušajima da je unište, dijalozi su i dalje plakatski, naivni i lišeni sadržaja.
No, Kozole ipak jeste visoka liga, ova priča je živa klana nedoklana i NOČNO ŽIVLJENJE na kraju uprkos njihovom trudu nije sasvim nezanimljivo. Ipak, bilo je zamalo.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment