BRAT DEJAN

Pogledao sam BRATA DEJANA Bakura Bakuradzea, fikcionalizovanu priču o skrivanju Ratka Mladića u kojoj glavnu ulogu tumači Marko Nikolić kao naslovni general Stanić. Marko Nikolić ne igra Mladića ali priča po mnogim detaljima apsolutno podseća na ono što se zna o njegovom skrivanju. Ambijenti po kojima se, koliko znamo, Mladić skrivao rekonstruisani su i data je nekakva slika atmosfere u kojoj se to dešavalo.

Bakuradzeov film prijatno iznenađuje time što nije antisrpski, doduše ne može se reći ni da je prosrpski per se, zapravo to je film koji nema nikakvu određenu ideološku agendu. Štaviše, to je priča o čoveku koji se krije, mogao bi se definisati kao studija karaktera, premda ne mogu reći da sam do kraja BRATA DEJANA dobio neki snažniji utisak o liku progonjenog generala. U tom smislu, BRAT DEJAN je sličan filmovima poput ORDINARY PEOPLE, pokušava da nam pokaže “običnost”, prozaičnost situacije u kojima se nalaze ljudi umešani u neobične istorijske događaje.

Bakuradze je snimio tipičan primer slow cineme, sa dugim kadrovima u kojima junaci rade svakodnevne stvari, vode neke banalne svakodnevne razgovore, žive život. Njegov film ne samo da nije hičkokovsko parče kolača već se ozbiljno postavlja pitanje da li je i to parče života takvo kakvo je moglo biti kudikamo dinamičnije prikazano.

Paradoksalno, čini mi se da Bakuradzeov pristup svojstven modernim evropskim rediteljima koji su jako diskretni, bez nekih zaokruženih priča ili poenti, mnogo više može pružiti srpskoj publici koja zna o Mladiću nego stranoj. BRAT DEJAN je prikazan u Lokarnu ali slutim da je Bakuradze sa ovim filmom želeo više.

Za stranu publiku u ovom filmu ipak ima premalo konteksta, između ostalog, Stanić je u nekim detaljima previše odmaknut od Mladića da bi bio jasna aluzija za njih, iz vizure stranaca koji neke detalje ne mogu pročitati (poseta kćerkinom grobu, primera radi, šlog itd.) a nije definisano ni da li je on zaista kriv za dela za koja se tereti i da li su ta dela zločin. Hvala Bakuradzeu na tome. Međutim, srpska publika opet pa neće moći da previše ceni ovaj film jer je zaista zamoran u svom postupku, i u pojedinim dijalozima za naše uslove prestilizovan, tu pre svega mislim na scenu susreta generala Stanića i njegovog jataka iz vladajućih klasa.

Simbolika “Gige Popadića” koji odlazi u Hag takođe neće biti razumljiva stranoj publici, niti će moći da ih dotakne kao našu.

Rečju, BRAT DEJAN je film koji zasližuje pohvalu što nije plakatski, ali svojim ukupnim izrazom ishoduje u delu koje nije ni za koga. 

* 1/2 / * * * *