Pogledao sam BLACK TUESDAY, krimić Huga Fregonesea, takođe nastao u domenu B-produkcije, sa legendom gangsterskog filma Edward G. Robinsonom u glavnoj ulozi i odličnom protagonističkom rolom Petera Gravesa. Fregoneseov crno-beli film je sirov B-krimić po scenariju čuvenog Sydneya Boehma u kome okoreli gangster beži iz zatvora, od smrtne kazne i okuplja ekipu osuđenika sa kojima planira beg iz zemlje. Ali, da bi realizovao taj beg potreban mu je novac koji u šteku ima jedan od sabegunaca kog je čekala električna stolica baš zbog pljačke.
Fregoneseov film je sirov, efektan, nasilan, sa junacima koji su nemilosrdni sve dok ne dostignu vlastitu tačku pucanja posle koje više ne mogu da očuvaju svoje gangsterske persone. Edward G. Robinson je igrao ovakve likove puno puta ali Fregonese uspeva da ga osveži i izvuče iz njega puno ubeđenje, a rezultat je uloga koja je jako daleko od rutinske i tipske. Peter Graves je vrlo solidan kao znatno manje okoreli ali nimalo naivni osuđenik koji obazrivo igra svoju ulogu u planu prekaljenog gangstera.
Od samog Robinsona, preko vrlo jednostavnog zapleta, BLACK TUESDAY u sebi nosi neke fundamente Warnerovih krimića iz tridesetih, ali dodaje im snagu filmmakinga pedesetih sa sirovijim, dinamičnijim, nasilnijim pristupom. Međutim, psihoze kakve je recimo imao Cagney u WHITE HEATu su i dalje tu.
Otud, BLACK TUESDAY bih lako mogao programirati za gledanje i sa nekim ranijim radovima Jimmyja Cagneya i Edwarda G. Robinsona ali i sa nekim B- filmovima Dona Siegela iz tog perioda kao što je recimo BABY FACE NELSON ili PRIVATE HELL 36.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment