Pogledao sam TURBO KID fanovski niskobudžetni omaž postapokaliptičnim
akcijašima osamdesetih koji su režirali Francois Simard, Anouk Whissell i
Yoann-Karl Whissell. Reč je o zabavnom, maštovitom i duhovitom omažu
raznim filmovima, od MAD MAXa preko Charles Bandovih produkcija do BMX
BANDITSa Briana Trencharda-Smitha i CHERRY 2000. Međutim, ono što mi se
čini kao najveća vrlina filma jeste to što u pojedinim trenucima
apsolutno prevazilazi taj nivo omaža i postaje duhovit na jedan vrlo
autentičan način. Takvih trenutaka ima sasvim dovoljno da sam u
pojedinim trenucima žalio što su se ovi reditelji odlučili da svoj dar i
snalažljivost ulože u nešto do te mere efemerno kao što je neki 80s
throwback. Međutim, onda sam se zamislio i shvatio da i mnogo veća imena
poput George Millera rade isto to, samo za veće pare, pogledajmo FURY
ROAD. Uostalom, pogledajmo celokupnu savremenu produkciju. Najbolji film
godine do danas je THE MAN FROM UNCLE koji je ništa drugo do
ekranizacija starog IPa i throwback filma. Čak i Tatko koji može da radi
šta hoće/ šta mu padne na pamet, odlučuje da provede sedmu deceniju
snimajući nastavke AVATARa. Dakle, Simard i Whisselovi možda jesu
traćili svoj talenat na nešto efemerno, ali nažalost i mnogo veće face
zapravo rade nešto slično, samo u mnogo boljim uslovima, a rekao bih i
uprkos mnogo većoj slobodi koju imaju.
Otud, ako uklonimo ovu principijelnu zamerku, jednina druga koja preostaje jeste taj gore na koji se autori oslanjaju koji je za moj ukus prekomičan i odudara od onog bolnog krvoprolića koje je karakterisalo izvornike na koje se nadovezuje. Očigledno je imperativ u radu na ovom filmu bio da se održi high spirit kod publike, pa je i gore više šaljiv nego uznemirujući. No, zaista u ovoj suši, u ovim less is more danima, goreu se u zube ne gleda.
TURBO KID zbog svog nepretencioznog i suštinski parodičnog tona ima ogroman potencijal za crossover kod publike koja samo vikendaški praktikuje žanr. S druge strane, on zaista poredstavlja taj pravac koji forsira žanrovska festivalska scena, pa je paradoksalno da tobožnji žanrovski čuvari prave sadržaj za žanr-vikendaše.
* * * / * * * *
Otud, ako uklonimo ovu principijelnu zamerku, jednina druga koja preostaje jeste taj gore na koji se autori oslanjaju koji je za moj ukus prekomičan i odudara od onog bolnog krvoprolića koje je karakterisalo izvornike na koje se nadovezuje. Očigledno je imperativ u radu na ovom filmu bio da se održi high spirit kod publike, pa je i gore više šaljiv nego uznemirujući. No, zaista u ovoj suši, u ovim less is more danima, goreu se u zube ne gleda.
TURBO KID zbog svog nepretencioznog i suštinski parodičnog tona ima ogroman potencijal za crossover kod publike koja samo vikendaški praktikuje žanr. S druge strane, on zaista poredstavlja taj pravac koji forsira žanrovska festivalska scena, pa je paradoksalno da tobožnji žanrovski čuvari prave sadržaj za žanr-vikendaše.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment