Thursday, December 4, 2014

JOHN WICK

1999. godine, Keanu Reeves je po drugi put postao superstar sa filmom THE MATRIX. Iste te godine, Mel Gibson je snimio film PAYBACK u kome je dodao jednu novu dimenziju svojoj star personi i malo se odmakao od Silverovog akcionog heroja. Petnaest godina kasnije, iako je imao manje blistavu karijeru, Keanu Reeves se našao u sličnoj poziciji i snimio je sličan film.

To je JOHN WICK Chada Stahelskog, po scenariju DTV veterana Dereka Kolstada. Kolstad je radio nekoliko surovih DTV radova sa Dolphom Lundgrenom i činjenica da je dobacio do bioskopskog filma je priličan fenomen. Keanu Reeves u ovom filmu igra neku parafrazu Parkera koji ovohg puta ne želi da locira ljude koji su ga prevarili, ne želi da nađe svoju konkretnu sumu novca. Samo želi da se osveti što mu je ukraden auto i ubijen pas dobijen na poklon od pokojne supruge. Ovi incidenti su dovoljni da pretvore Reevesovog junaka u mašinu za ubijanje koja se neće zaustaviti dok ne dobije svoje zadovoljenje

Kolstadov scenario ima masu elemenata Westlakeovog odnosno Starkovog predloška, samo bez šarma i smisla za humor koji je proisticao iz njegovih likova, Međutim, visokokodifikovani svet, junak koji je spreman na sve da ispunio neku drugima nerazumljivu želju, namirio neki naizgled minoran i drugima nerazumljiv dug, pa sve do institucije hotela u kome kriminalci ne smeju da se okrenu jedni protiv drugih, koji je svojevrsni “hram” i “utočište” gde se svi mogu odmoriti a da ne naude jedni drugima, sve su to rešenja koja su delimično preuzeta od Starka.

Nažalost, Reevesov lik je isključivo mašina za ubijanje a njegova motivacija i ono što ga čini čovekom je sramotno cheesy i to ne na šarmantan način. Ceo početak u kome se definiše njegova tragedija je u potpunoj kontri sa ostatkom filma i opterećuje junaka nekim “suvišnim emocijama” a i film suvišnom minutažom.

Stahelski i Kolstad prave početničku grešku time što elementima priče motivišu junaka odnosno da puste glumca u koži junaka da svojom igrom brani tu postavku. Uprkos tome što nije u cvetu mladosti, Keanu Reeves je i dalje u stanju da bude respektabilan akcioni heroj i ovo je pre njegov PAYBACK nego njegov TAKEN. Međutim, njegova hladnokrvnost ne odaje utisak čoveka koji vođen tako snažnom sentimentalnošću kakvu Kolstad postavlja u priči.

Protivnici glavnog junaka su ruski mafijaši i rekao bih da Kolstad kao stari DTV hack sigurno malo kopirao kultni scenario za EQUALIZER koji je godinama važio za jedan od najboljih prodatih tekstova a rezultirao je mediokritetskim filmom. U krajnjem zbiru, Kolstadov scenario je sličan, ne samo po Rusima negativcima već i po strukturalnom rešenju da negativac preuzme inicijativu u jednom delu filma, a čak bih rekao da je u poijedinim segmentima i vitalniji i “čistiji”, međutim definitivno je degradiran inferiornim preuzimanjem Westlakea/Starka/Helgelanda. Ipak, treba imati na umu da ovaj film više inspiriše Porter nego Parker.

Kad je reč o akciji, tu je Stahelski kao kaskader svoj na svome i ona je korektna. JOHN WICK u pogledu akcije ne donosi ništa novo ali to što donosi radi solidno i nasilno, mada je daleko od hard-R estetike kakvu recimo donosi David Ayer. Dakle, Stahelski nema strah da prolije krv ali ipak ne bi se reklo da na tome mnogo insistira. U pojedinim trenucima junak kreće da se ispoljava kroz akciju, iznosi neki unutrašnji sadizam, naročito u filnalu i tu film ponajviše uspeva da oživi.

JOHN WICK je postigao neku vrstu uspeha, svakako više nego što je iko očekivao i to me u principu raduje. Nažalost, kao ni EQUALIZER od kog je kudikamo bolji, ovo ipak nije bitan akcioni film pa čak ni film koji pruža “ono što bi akcija trebalo da nam pruži”. Rekao bih da ni EQUALIZER ni JOHN WICK nisu filmovi reditelja visoke klase već produkti koji akcioni film apriori formulišu kao žanr u kome su dozvoljeni krupni nedostaci. Onda im i rezultati imaju krupne nedostatke.

Ipak, za razliku od EQUALIZERa, JOHN WICK je jeftiniji i niko nije tvrdio da će biti mnogo dobar, pa je i rezultat ipak simpatičniji.

* * 1/2 / * * * *

No comments:

Post a Comment