Pogledao sam UNDER THE SKIN Jonathana Glazera. Ovaj film je otprilike ono što sam očekivao od Von Trierovog NYMPHOMANIAC diptiha. Naravno, kao i svi reditelji koji žele da snime nešto "različito", novo redefinišuće i sl. na kraju završe baveći se muzejskom avangardom, pa u tom pogledu ni meni vrlo dragi Glazer nije izuzetak. Ipak, to ne znači da nije snimio snažan, zanimljiv, intrigantan, beskompromisan film, u kome je Scarlett Johansson uspela da malo predahne od svojih epizoda u "zvezdama Marvela". Glazer je puno obećavao svojim radovima, pre svega mojim favoritom BIRTH u kome je želeo da se bavi neobičnim formama melodrame, dočim je u SEXY BEASTu bio jedan od ranih restauratora britanskog gangsterskog filma, i spadam u manjinu kojoj je to tada bilo nekako nedorečeno. Ipak, BIRTH je potvrdio da Glazer nema nameru da troši ni svoje ni naše vreme.
UNDER THE SKIN je baziran na romanu Michaela Fabera. Pošto sam čitao roman još pre nekoliko godina, upravo saznavši da Glazer želi da ga ekranizuje, znao sam i šta je osnovni twist u ovom filmu koji doduše u romanu nije tako tretiran. Za početak važno je naglasiti da se Glazer ne drži Faberovog romana i da je film potpuno drugačije strukturiran, ali čini mi se da Faber nema razloga za preveliku ljutnju, Glazer ga je više zaobišao nego što ga je izdao. Ipak, upadljivo je da su i strukturalne razlike, pa i neki elementi fabula toliko različiti da se UNDER THE SKIN čak i teško može nazvati ekranizacijom, pre bih rekao da je nastao po motivima.
Glazer uspeva da uspešno integriše frenetičnost nemačkog Novog filma, sa slikovitošću italijanskog art housea i estetikom video klipa, što je njegov teren, a rezultat je film koji se ipak pretežno kreće teritorijom art housea iako sporadično zalazi i u domen sirovog exploitationa sedamdesetih. Scarlett Johansson ima nezahvalnu ulogu i mali arsenal glumačkih rešenja na raspolaganju zbog same prirode svog lika i pravi izvanrednu ulogu.
U vizuelnom pogledu UNDER THE SKIN moćno izgleda, pre svega kroz izbor lokacija, naravno i zbog radnje na nekim od njih. Glazer ima razvijen osećaj za ritam i u nekim od svojih dugih kadrova uspeva da dovede percepciju gledaoca do tačke u kojoj mu neki svakodnevni predmeti, lokacije i detalji dobijaju novu dimenziju, i time produbljuje identifikaciju sa glavnom junakinjom.
UNDER THE SKIN ne nudi puno toga novog ali nudi osvežavajuću mešavinu tekovina iz muzeja filmske avangarde. Reč je o promišljenom filmu koji drži svoj izraz do tačke da danas deluje radikalnije nego što zapravo jeste.
Otud i poređenje sa Von Trierom sa početka, iako bi neko prepoznao da je ovo nešto čime bi se rado bavio i Refn. Ipak, mislim da je Von Trier u svom opštem odnosu prema temi približniji onome što radi Glazer.
* * * 1/2 / * * * *
UNDER THE SKIN je baziran na romanu Michaela Fabera. Pošto sam čitao roman još pre nekoliko godina, upravo saznavši da Glazer želi da ga ekranizuje, znao sam i šta je osnovni twist u ovom filmu koji doduše u romanu nije tako tretiran. Za početak važno je naglasiti da se Glazer ne drži Faberovog romana i da je film potpuno drugačije strukturiran, ali čini mi se da Faber nema razloga za preveliku ljutnju, Glazer ga je više zaobišao nego što ga je izdao. Ipak, upadljivo je da su i strukturalne razlike, pa i neki elementi fabula toliko različiti da se UNDER THE SKIN čak i teško može nazvati ekranizacijom, pre bih rekao da je nastao po motivima.
Glazer uspeva da uspešno integriše frenetičnost nemačkog Novog filma, sa slikovitošću italijanskog art housea i estetikom video klipa, što je njegov teren, a rezultat je film koji se ipak pretežno kreće teritorijom art housea iako sporadično zalazi i u domen sirovog exploitationa sedamdesetih. Scarlett Johansson ima nezahvalnu ulogu i mali arsenal glumačkih rešenja na raspolaganju zbog same prirode svog lika i pravi izvanrednu ulogu.
U vizuelnom pogledu UNDER THE SKIN moćno izgleda, pre svega kroz izbor lokacija, naravno i zbog radnje na nekim od njih. Glazer ima razvijen osećaj za ritam i u nekim od svojih dugih kadrova uspeva da dovede percepciju gledaoca do tačke u kojoj mu neki svakodnevni predmeti, lokacije i detalji dobijaju novu dimenziju, i time produbljuje identifikaciju sa glavnom junakinjom.
UNDER THE SKIN ne nudi puno toga novog ali nudi osvežavajuću mešavinu tekovina iz muzeja filmske avangarde. Reč je o promišljenom filmu koji drži svoj izraz do tačke da danas deluje radikalnije nego što zapravo jeste.
Otud i poređenje sa Von Trierom sa početka, iako bi neko prepoznao da je ovo nešto čime bi se rado bavio i Refn. Ipak, mislim da je Von Trier u svom opštem odnosu prema temi približniji onome što radi Glazer.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment