Kada se bude podvlačila crta ispod opusa Bernarda Rosea, mislim da će njegov "odmetnički" rad biti predmet velikog spora. Naime, od trenutka kada je odlučio da izađe iz mejnstrima i krene da radi "alternativno" kao "sam svoj majstor", inicirao je niz zanimljivih projekata u raznim žanrovima, od kojih je eventualno MR NICE kao svojevrsni "povratnički" konvencionalni film izmakao sirovosti njegovih naizmeničnih adaptacija Tolstoja i žanrovskih eksperimenata.
Slično njegovom SNUFF MOVIEju koji počne vrlo dobro, ali kasnije postane dosta konfuzan, tako i SX_TAPE, Roseov ulazak u found footage vode sadrži dosta toga dobrog, ali na kraju ipak ne uspeva da zadovolji, ali ni da promaši u potpunosti. Zapravo, odavno nisam sreo film koji je ostavio tako ambivalentan utisak.
Očigledno impresioniran estetikom gonzo pornića i brojnim POV serijalima, Rose pravi film o ženi, slikarki i pretencioznoj umetnici-folirantkinji koja luta gradom u želji da nađe ambijent za sex tape koji će emitovati u sklopu svog performansa. Naravno, sve vreme se nazire mutna linija između ličnog egzibicionizma i umetničke prakse, i junaci je sporadično prelaze u cik-cak.
Rose je dobar reditelj pa njegov POV pornić naravno u sebi sadrži više osećaja za kadriranje, prostor, zanimljive ambijente od običnog POV pornića ali će ekskluzivnost ove estetike svakako biti veća onima koji imaju manje iskusatava sa filmovima za odrasle. U svakom slučaju, ona nikada ne postane previše zamorna ali svakako je manje sveža nego što reditelj misli.
Zatim, u potrazi za lokacijom, junaci dolaze u napuštenu bolnicu. I tu film dobija svoju horor dimenziju, kako u pogledu atmosfere, što je OK, tako i u pogledu upliva natprirodne strave koji je nepotreban, nezanimljiv i srećom minimalan. U određenom smislu, rekao bih da je taj upliv strave više bio produkciona potreba nego Roseova autorska želja jer se stvara zapravo uopšte ne vidi kao prioritet i deo njegovog interesovanja u ovom filmu. I uplivi natprirodnog samo kvare ono što je u filmu dobro.
A ono što je dobro jesu likovi jer ih za početak nema mnogo, nema onog tipičnog "topovskog mesa" svojstvenog hororu. U kadru je veći deo vremena jedna osoba, a kada se pojave još dve, one ne smetaju previše i ne uspostavljaju klišetizirane horor odnose. E sad, ti odnosi koji postoje nisu baš nešto naročito ali definitivno nisu onako artificijelni kako bi se očekivalo od filma o ljudima zarobljenim u napuštenoj bolnici.
Rose je u ovom filmu najbolji kada govori o histeriji jedne žene. Kao found footage je pedantan i dosledan, ništa više od toga. Nema tu nijedne bravure koje su u principu karakteristične za found footage, odnosno nema bravura kakve već nismo imali priliku da vidimo. I definitivno je najslabiji kada se bavi nelagodom i "stravom" koju generiše napuštena bolnica.
* * 1/2 / * * * *
Slično njegovom SNUFF MOVIEju koji počne vrlo dobro, ali kasnije postane dosta konfuzan, tako i SX_TAPE, Roseov ulazak u found footage vode sadrži dosta toga dobrog, ali na kraju ipak ne uspeva da zadovolji, ali ni da promaši u potpunosti. Zapravo, odavno nisam sreo film koji je ostavio tako ambivalentan utisak.
Očigledno impresioniran estetikom gonzo pornića i brojnim POV serijalima, Rose pravi film o ženi, slikarki i pretencioznoj umetnici-folirantkinji koja luta gradom u želji da nađe ambijent za sex tape koji će emitovati u sklopu svog performansa. Naravno, sve vreme se nazire mutna linija između ličnog egzibicionizma i umetničke prakse, i junaci je sporadično prelaze u cik-cak.
Rose je dobar reditelj pa njegov POV pornić naravno u sebi sadrži više osećaja za kadriranje, prostor, zanimljive ambijente od običnog POV pornića ali će ekskluzivnost ove estetike svakako biti veća onima koji imaju manje iskusatava sa filmovima za odrasle. U svakom slučaju, ona nikada ne postane previše zamorna ali svakako je manje sveža nego što reditelj misli.
Zatim, u potrazi za lokacijom, junaci dolaze u napuštenu bolnicu. I tu film dobija svoju horor dimenziju, kako u pogledu atmosfere, što je OK, tako i u pogledu upliva natprirodne strave koji je nepotreban, nezanimljiv i srećom minimalan. U određenom smislu, rekao bih da je taj upliv strave više bio produkciona potreba nego Roseova autorska želja jer se stvara zapravo uopšte ne vidi kao prioritet i deo njegovog interesovanja u ovom filmu. I uplivi natprirodnog samo kvare ono što je u filmu dobro.
A ono što je dobro jesu likovi jer ih za početak nema mnogo, nema onog tipičnog "topovskog mesa" svojstvenog hororu. U kadru je veći deo vremena jedna osoba, a kada se pojave još dve, one ne smetaju previše i ne uspostavljaju klišetizirane horor odnose. E sad, ti odnosi koji postoje nisu baš nešto naročito ali definitivno nisu onako artificijelni kako bi se očekivalo od filma o ljudima zarobljenim u napuštenoj bolnici.
Rose je u ovom filmu najbolji kada govori o histeriji jedne žene. Kao found footage je pedantan i dosledan, ništa više od toga. Nema tu nijedne bravure koje su u principu karakteristične za found footage, odnosno nema bravura kakve već nismo imali priliku da vidimo. I definitivno je najslabiji kada se bavi nelagodom i "stravom" koju generiše napuštena bolnica.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment