Pogledao sam i novi pokušaj da se GODZILLA dovede pod tople holivudske skute. gareth Edwards koji je snimio po mnogo čemu fascinantni MONSTERS okušao se kao reditelj i snimio je film koji nije ponovio nijednu grešku PACIFIC RIMa, iako je snimljen za iste producente. Štaviše, Gareth Edwards je snimio film koji je u svakom pogledu baziran na dobrim odlukama. Otud je čudno kako je put u kinematografski pakao ovog filma uspeo da bude popločan TOLIKO dobrim namerama.
Za početak, Edwards je odlučio da ponovi svoj recept iz MONSTERSa. Stavio je ljude u prvi plan. To je ono što je Del Toru možda i bilo jasno na nivou likova ali mu svakako nije bilo jasno na nivou akcije. Edwards je u tom pogledu sve odlično postavio. Jedino što je izostalo su IOLE zanimljivi ljudi na ekranu. Ovaj stepen nezanimljivosti likova se retko sreće u mejnstrim filmu jer ih tu redovno barem igraju glumci sa izvesnim magnetizmom. Kod Edwardsa čak nema ni toga, Aaron Taylor-Johnson je beznadežno lišen harizme za leading mana, odnosno može da bude dobar leading man ako igra čoveka bez harizme kao u KICK-ASS, Bryan Cranston - velikan iz BREAKING BAD je klasičan slow burner - opet nije personality actor koji je potreban za takvu ulogu, Ken Watanabe je naslednik Kena Takakure, solidan ali bez dovoljnog napona da pokrene stvari, i uopšte podela je krajnje lišena energije a scenario im ne nudi dovoljno materijala.
Zatim, sama postavka u kojoj svet zna da postoji Gojira kao tajna, a isto tako postoji i kao deo popularne kulture. To je zanimljiv touch, hvale vredan. Dopada mi se taj radikalni postmodernistički postupak iako nije do kraja razrađen - dakle postojanje monstruma je sačuvano kao tajna ali je narod senzibiliziran da takvo biće zbilja postoji. To je sjajno i skidam kapu.
Ali, nedopustivo je da prvih 45 filma junaci istražuju nekakvu misteriju za koju znamo da se na njenom kraju, u njenom rešenju nalazi kaiju. U redu, razrešenje te misterije je unekoliko izenanđujuće jer se ispostavlja da je Edwards toliko odan Toho izvorniku da Godzilla zapravo nije zli već dobri kaiju, ALI, kakav god kaiju da je problem ovog filma, nema potrebe da gledamo 45 minuta istrage da bismo došli do teme filma date u naslovu. I vrlo jasne svakome ko išta zna o bilo čemu. Tome treba dodati da film traje 123 minuta, dakle nije baš da nas posle toga čega još 100 minuta akcije sa kaijuima.
Konačno, dolazimo do onoga što je bilo sjajno u MONSTERSu a što nije sjajno u GODZILLAi. Naime, sjajno je bilo to što je Edwards postavio likove a onda pustio monstrume da idu okolo i bave se nekim svojim poslom koji zapravo nimalo nije usmeren protiv ljudi već je to neka njihova interna kaiju priča. Slično je uradio i ovde. Međutim, prvo likovi ne valjaju, drugo, ovde je ipak osnov priče u konfrontaciji ljudi i monstruma, dočim je u MONSTERSu cela suština bila u IZBEGAVANJU konfrontacije. To je prisutno i na nivou rediteljske insecenacije i na nivou vođenja priče. Recimo, nedopustivo je da u sred apokaliptičnog događaja, japanski naučnik iznese teoriju da nam je Gojira saveznik, da će nam pomoći, a da američki generali to bez mnogo protivljenja vrlo lako prihvate.
I za kraj, MONSTERS je imao zanimljivo indie kadriranje. Ja sam ovaj film gledao u 2D i ostavljam mogućnost da je kadriranje više prilagođeno za 3D, ne znam. ALI, ovaj film je izuzetno konvencionalno kadriran. Ima nekih scena za koje mi je zbilja neverovatno da ih gledam u ovako skupom filmu 2014. godine. Gareth sporadično pokušava da zapapri ponekim rešenjem ali je to sve beskrajno sterilno. Doduše, možda u 3D ta smirenost kadriranja pomaže boljoj percepciji dešavanja na ekranu.
Kad je još reč o režiji, film traje 123 minuta i nudi zbilja dosta situacija, ali su one kratke i dosta nerazrađene, samim tim lišene napetosti. Isto tako u nekim scenama efekti (a znamo da je Gareth Edwards velemajstor za te stvari) NAMERNO deluju arhaično kao u Toho filmovima. Meni je to simpatična filmofilska posveta, ali nisam siguran koliko joj je mesto u filmu ovih ambicija.
Kada podvučemo crtu, drago mi je da je GODZILLA uspela i da je uspešnija od PACIFIC RIMa, Edwards je mnogo bolje razumeo kako treba napraviti taj film. Nažalost, krivo mi je što sam film nije bio bolji. On neprestano poziva na uživanje ali osim tih nagoveštaja, nikada ga ne pruži.
* * 1/2 / * * * *
Za početak, Edwards je odlučio da ponovi svoj recept iz MONSTERSa. Stavio je ljude u prvi plan. To je ono što je Del Toru možda i bilo jasno na nivou likova ali mu svakako nije bilo jasno na nivou akcije. Edwards je u tom pogledu sve odlično postavio. Jedino što je izostalo su IOLE zanimljivi ljudi na ekranu. Ovaj stepen nezanimljivosti likova se retko sreće u mejnstrim filmu jer ih tu redovno barem igraju glumci sa izvesnim magnetizmom. Kod Edwardsa čak nema ni toga, Aaron Taylor-Johnson je beznadežno lišen harizme za leading mana, odnosno može da bude dobar leading man ako igra čoveka bez harizme kao u KICK-ASS, Bryan Cranston - velikan iz BREAKING BAD je klasičan slow burner - opet nije personality actor koji je potreban za takvu ulogu, Ken Watanabe je naslednik Kena Takakure, solidan ali bez dovoljnog napona da pokrene stvari, i uopšte podela je krajnje lišena energije a scenario im ne nudi dovoljno materijala.
Zatim, sama postavka u kojoj svet zna da postoji Gojira kao tajna, a isto tako postoji i kao deo popularne kulture. To je zanimljiv touch, hvale vredan. Dopada mi se taj radikalni postmodernistički postupak iako nije do kraja razrađen - dakle postojanje monstruma je sačuvano kao tajna ali je narod senzibiliziran da takvo biće zbilja postoji. To je sjajno i skidam kapu.
Ali, nedopustivo je da prvih 45 filma junaci istražuju nekakvu misteriju za koju znamo da se na njenom kraju, u njenom rešenju nalazi kaiju. U redu, razrešenje te misterije je unekoliko izenanđujuće jer se ispostavlja da je Edwards toliko odan Toho izvorniku da Godzilla zapravo nije zli već dobri kaiju, ALI, kakav god kaiju da je problem ovog filma, nema potrebe da gledamo 45 minuta istrage da bismo došli do teme filma date u naslovu. I vrlo jasne svakome ko išta zna o bilo čemu. Tome treba dodati da film traje 123 minuta, dakle nije baš da nas posle toga čega još 100 minuta akcije sa kaijuima.
Konačno, dolazimo do onoga što je bilo sjajno u MONSTERSu a što nije sjajno u GODZILLAi. Naime, sjajno je bilo to što je Edwards postavio likove a onda pustio monstrume da idu okolo i bave se nekim svojim poslom koji zapravo nimalo nije usmeren protiv ljudi već je to neka njihova interna kaiju priča. Slično je uradio i ovde. Međutim, prvo likovi ne valjaju, drugo, ovde je ipak osnov priče u konfrontaciji ljudi i monstruma, dočim je u MONSTERSu cela suština bila u IZBEGAVANJU konfrontacije. To je prisutno i na nivou rediteljske insecenacije i na nivou vođenja priče. Recimo, nedopustivo je da u sred apokaliptičnog događaja, japanski naučnik iznese teoriju da nam je Gojira saveznik, da će nam pomoći, a da američki generali to bez mnogo protivljenja vrlo lako prihvate.
I za kraj, MONSTERS je imao zanimljivo indie kadriranje. Ja sam ovaj film gledao u 2D i ostavljam mogućnost da je kadriranje više prilagođeno za 3D, ne znam. ALI, ovaj film je izuzetno konvencionalno kadriran. Ima nekih scena za koje mi je zbilja neverovatno da ih gledam u ovako skupom filmu 2014. godine. Gareth sporadično pokušava da zapapri ponekim rešenjem ali je to sve beskrajno sterilno. Doduše, možda u 3D ta smirenost kadriranja pomaže boljoj percepciji dešavanja na ekranu.
Kad je još reč o režiji, film traje 123 minuta i nudi zbilja dosta situacija, ali su one kratke i dosta nerazrađene, samim tim lišene napetosti. Isto tako u nekim scenama efekti (a znamo da je Gareth Edwards velemajstor za te stvari) NAMERNO deluju arhaično kao u Toho filmovima. Meni je to simpatična filmofilska posveta, ali nisam siguran koliko joj je mesto u filmu ovih ambicija.
Kada podvučemo crtu, drago mi je da je GODZILLA uspela i da je uspešnija od PACIFIC RIMa, Edwards je mnogo bolje razumeo kako treba napraviti taj film. Nažalost, krivo mi je što sam film nije bio bolji. On neprestano poziva na uživanje ali osim tih nagoveštaja, nikada ga ne pruži.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment