Pogledao sam THE CONJURING Jamesa Wana i moram da priznam da mi je izmakao razlog zašto je ovaj film toliko hajpovan. Elementi "istinite priče" iz demistifikovane zbirke bračnog para Warren samo je delimično igrao ulogu u Wanovoj odluci da ovaj film delimično postavi kao rekonstrukciju epohe. Sve ostalo što je 2istinito" u ovoj priči je samo uticalo na pripitomljavanje ili uklanjanje horor scena, tako da je THE CONJURING zapravo jedna hendikpirana melodrama sa sporadičnim izlivima horora koji je inače stabilno utemeljen u opštim mestima. THE CONJURING formalno nije ekstreman kao PARANORMAL ACTIVITY iako sam siguran da ga Wan doživljava kao slow burner, no materijal naprosto ne pruža osnov za to.
Pored ogromnog napora koji Wan ulaže da izdradi ozbiljne karaktere i ogromnog vremena koje u to ulaže, oni ostaju tipski a horor dešavanja deluju eskremno neuverljivo i bajato. Na sve to, THE CONJURING ne pretenduje da razobliči Warrenove kao šarlatane, to je recimo evidentno u scenama kada se priviđenja vidovite supruge Warren tretiraju kao objektivna činjenica u ovoj priči. Proglađšavanje neke budalaste priče za istinitu je legitimna exploitation strategija, ali ovde ona više deluje muzejski nego itsinski uspešno.
Čini i se da ponovo imamo posla sa slučajem horor filma koji se hajpuje zbog toga što je autor stavio veliki akcenat na ne-horor aspekte priče. Možda ovaj film svojom pretenzijom uspeva da imponuje mlađoj publici i nadam se da će poslužiti kao gateway drug omladini koja nije imala dodira sa ozbiljnijim ostvarenjima ovog žanra. Međutim, publici koja je iole gledala horor ovaj film zaista nema šta da pruži...
* 1/2 / * * * *
Pored ogromnog napora koji Wan ulaže da izdradi ozbiljne karaktere i ogromnog vremena koje u to ulaže, oni ostaju tipski a horor dešavanja deluju eskremno neuverljivo i bajato. Na sve to, THE CONJURING ne pretenduje da razobliči Warrenove kao šarlatane, to je recimo evidentno u scenama kada se priviđenja vidovite supruge Warren tretiraju kao objektivna činjenica u ovoj priči. Proglađšavanje neke budalaste priče za istinitu je legitimna exploitation strategija, ali ovde ona više deluje muzejski nego itsinski uspešno.
Čini i se da ponovo imamo posla sa slučajem horor filma koji se hajpuje zbog toga što je autor stavio veliki akcenat na ne-horor aspekte priče. Možda ovaj film svojom pretenzijom uspeva da imponuje mlađoj publici i nadam se da će poslužiti kao gateway drug omladini koja nije imala dodira sa ozbiljnijim ostvarenjima ovog žanra. Međutim, publici koja je iole gledala horor ovaj film zaista nema šta da pruži...
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment