Pogledao sam ABOUT TIME Richarda Curtisa. Reč je o vrlo zanimljivom filmu o putovanju kroz vreme koji ga sagledava iz vizure romantične komedije, i porodične drame, no to ne znači da Curtis kao scenarista nije ponudio i ponešto zanimljivo i intrigarntno u okvirima filmova o putovanju kroz vreme.
Rachel McAdams je igrala u već dva filma koji iz romantične vizure sagledavaju temu putovanja kroz vreme i stavljaju fokus na međuljudsjke odnose. Iako se ne bi očekivalo, upravo ta dva filma su se izdvojili kao najsvežiji ili među najsvežijim naslovima na tu temu u proteklih desetak godina. Naravno, nemoguće je izbeći šalu da u ovom filmu Rachel McAdams postaje TIME TRAVELER'S WIFE. U tom smislu, Richard Curtis ulazi u prikaz bračnog života posle inicijalnog romcom momenta. Working Title je prošle godine imao film I GIVE IT A YEAR koji je pokušao, ali nije baš uspeo, prikaže krizu braka kao konvencije romantične komedije. U ovom filmu i sam Curtis zakoračuje u temu braka (LOVE ACTUALLY se ne računa jer su u njemu junaci već u braku) i uspeva u jednoj od najdelikatnijih stvari na filmu a to je da se prikažu harmonični odnosi među junacima.
ABOUT TIME nema monumentalni zamah THE BOAT THAT ROCKED i tu veliku energiju, ali je tu razbarušenost i raskoš zamenio prilično fokusiranim pripovedanjem. Ako imamo u vidu određene promene tona priče u drugoj polovini filma, koje su smetale delu kritike, smatram da je to Curtis jako vešto savladao. Stoga, čini mi se da je ta preimedba više bazirana na tome što su neka od emotivnih očekivanja gledalaca izneverena. Ipak, film nikada ne izlazi izvan okvira Curtisove poetike, naprosto samo je reč o odstupanju iz žanra.
Jedna od mana koje su kritičari našli jeste i Curtisov karakteristični klasni pristup, koji je po njima prevaziđen u savremenoj ekonomskoj klimi. Čini mi se da to nije toliki problem samog filma ili Curtisa koliko utiska da Working Title možda više nije onakav međunarodni reprezent britanske savremenosti kao što su Merchant i Ivory bili za prošlost. No, taj zadatak sada preuzimaju neki drugi ali i dalje ne mogu da pariraju onim kvalitetima koje donose WT autori kao Curtis ili Edgar Wright.
Curtisov "alter ego" ovog puta nije Hugh Grant, naprosto je prestar, ali Domnhall Gleeson odlično obavio svoj posao s tim što se čini da njega zanima izgradja raznovrsnije karijere od Grantove. Podela je u svakom pogledu izuzetna s tim što neće biti toliko komercijalno potentna kao u slučaju NOTTING HILLa iako je na neki način ponovljena ta formula romanse britanskog smotanka i čulne Amerikanke. Rachel McAdams nije Julia Roverts ali svakako jeste na onom nivou na kom je bila Andie McDowell u FOUR WEDDINGS. Ipak, čini se da takava komecijalni fenomen u savremenoj kinematografiji ne može da se ponovi. To je šteta jer Curtis nudi zreo film i jedan neobičan pogled na romantičnu komediju.
* * * 1/2 / * * * *
Rachel McAdams je igrala u već dva filma koji iz romantične vizure sagledavaju temu putovanja kroz vreme i stavljaju fokus na međuljudsjke odnose. Iako se ne bi očekivalo, upravo ta dva filma su se izdvojili kao najsvežiji ili među najsvežijim naslovima na tu temu u proteklih desetak godina. Naravno, nemoguće je izbeći šalu da u ovom filmu Rachel McAdams postaje TIME TRAVELER'S WIFE. U tom smislu, Richard Curtis ulazi u prikaz bračnog života posle inicijalnog romcom momenta. Working Title je prošle godine imao film I GIVE IT A YEAR koji je pokušao, ali nije baš uspeo, prikaže krizu braka kao konvencije romantične komedije. U ovom filmu i sam Curtis zakoračuje u temu braka (LOVE ACTUALLY se ne računa jer su u njemu junaci već u braku) i uspeva u jednoj od najdelikatnijih stvari na filmu a to je da se prikažu harmonični odnosi među junacima.
ABOUT TIME nema monumentalni zamah THE BOAT THAT ROCKED i tu veliku energiju, ali je tu razbarušenost i raskoš zamenio prilično fokusiranim pripovedanjem. Ako imamo u vidu određene promene tona priče u drugoj polovini filma, koje su smetale delu kritike, smatram da je to Curtis jako vešto savladao. Stoga, čini mi se da je ta preimedba više bazirana na tome što su neka od emotivnih očekivanja gledalaca izneverena. Ipak, film nikada ne izlazi izvan okvira Curtisove poetike, naprosto samo je reč o odstupanju iz žanra.
Jedna od mana koje su kritičari našli jeste i Curtisov karakteristični klasni pristup, koji je po njima prevaziđen u savremenoj ekonomskoj klimi. Čini mi se da to nije toliki problem samog filma ili Curtisa koliko utiska da Working Title možda više nije onakav međunarodni reprezent britanske savremenosti kao što su Merchant i Ivory bili za prošlost. No, taj zadatak sada preuzimaju neki drugi ali i dalje ne mogu da pariraju onim kvalitetima koje donose WT autori kao Curtis ili Edgar Wright.
Curtisov "alter ego" ovog puta nije Hugh Grant, naprosto je prestar, ali Domnhall Gleeson odlično obavio svoj posao s tim što se čini da njega zanima izgradja raznovrsnije karijere od Grantove. Podela je u svakom pogledu izuzetna s tim što neće biti toliko komercijalno potentna kao u slučaju NOTTING HILLa iako je na neki način ponovljena ta formula romanse britanskog smotanka i čulne Amerikanke. Rachel McAdams nije Julia Roverts ali svakako jeste na onom nivou na kom je bila Andie McDowell u FOUR WEDDINGS. Ipak, čini se da takava komecijalni fenomen u savremenoj kinematografiji ne može da se ponovi. To je šteta jer Curtis nudi zreo film i jedan neobičan pogled na romantičnu komediju.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment