Reprizirao sam Hitchcockovo remek-delo NOTORIOUS, izuzetnu melodramu kojom je iskoračio iz svog prosedea a jednim delom izvukao i nešto drugačiju glumačku kreaciju iz Cary Granta. Iz ove priče o nacistima koji u Rio De Žaneiru pokušavaju da naprave atomsku bombu, i agentu koji ubacuje svoju devojku na tajni zadatak među njih, Hitchcock ne pravi čist suspense triler kao što bi sama tema diktirala, i kao što bi se od gospodara suspensea očekivalo već kleše vrlo zanimljivu melodramu o prirodi romanse, greha, iskupljenja kroz žrtvu i pozitivni stereotip, i porodičnih odnosa. NOTORIOUS u određenom smislu više govori o bračnim i porodičnim odnosima od nekih Hitchovih filmova koji su se eksplicitnije bavili tom temom i miljeom.
Međutim, ono što je najzanimljivije zapravo nije samo ono o čemu tahj film govori inače, već ono štonam taj film govori danas. Naime, NOTORIOUS je naslov koji se odnosi na glavnu junakinju, ćerku nacističkog simpatizera, kako saznajemo sklonu piću i promiskuitetu koja zasluži ljubav glavnog junaka tako što se žrtvuje na patriotskoj misiji i tajnom zadatku koji uključuje da potvrdi svoje distanciranje od nacizma ali i da se uda za osumnjičenog nacistu. Junakinja je dakle NOTORIOUS a ne negativac kojim se film bavi. Iz današnje vizure, ova priča je čitljiva, ali čini mi se da je u vreme izlaska filma bila znatno provokativnija jer je u tadašnjim okvirima ovo govorilo o junakinji koja je dostigla apsolutno moralno i ljudsko dno.
Otud je NOTORIOUS bio film koji je za današnje standarde pitom a za tadašnje standarde je jedva snimljen, a FBI se ogradio od mogućnosti da Cary Grant bude njihov agent, jednim delom jer je priča smeštena u "prijateljski Brazil" a prevashodno zato što je junakinja toliko NOTORIOUS.
Stoga, u prvom čitanju filma, junakinja se iskupljuje i dokazuje junaku da je vredna pažnje i braka svojom žrtvom. A u današnjem ovde je mnogo više stvar u fetišizmu i junaku koji se vezuje za žena tek kada je u potpunosti preda drugom muškarcu. Naravno, jedno čitanje ne isključuje drugo, ali odlično svedoči o promeni paradigme koja je nastupila od 1946. godine do danas i snazi Hitchcockovog dela koje ostaje intrigantno uprkos svim tim transformacijama.
Scenario Bena Hechta, na kome je sarađivao Clifford Odets, danas deluje paradoksalno sporan upravo u onom delu u kome se uvodi lik Ingrid Bergman. Današnjem gledaocu taj uvod je spor i pun ne naročito zanimljivih detalja iz njenog života, dočim je iz vizure 1946. taj uvod zapravo esencijalan jer definiše njen greh za koji treba da se iskupi. Dakle, na kraju protok vremena je možda ponajviše uticao na utisak o formalnom skladu filma koji je zapravo vrlo uravnotežen.
* * * * / * * * *
Međutim, ono što je najzanimljivije zapravo nije samo ono o čemu tahj film govori inače, već ono štonam taj film govori danas. Naime, NOTORIOUS je naslov koji se odnosi na glavnu junakinju, ćerku nacističkog simpatizera, kako saznajemo sklonu piću i promiskuitetu koja zasluži ljubav glavnog junaka tako što se žrtvuje na patriotskoj misiji i tajnom zadatku koji uključuje da potvrdi svoje distanciranje od nacizma ali i da se uda za osumnjičenog nacistu. Junakinja je dakle NOTORIOUS a ne negativac kojim se film bavi. Iz današnje vizure, ova priča je čitljiva, ali čini mi se da je u vreme izlaska filma bila znatno provokativnija jer je u tadašnjim okvirima ovo govorilo o junakinji koja je dostigla apsolutno moralno i ljudsko dno.
Otud je NOTORIOUS bio film koji je za današnje standarde pitom a za tadašnje standarde je jedva snimljen, a FBI se ogradio od mogućnosti da Cary Grant bude njihov agent, jednim delom jer je priča smeštena u "prijateljski Brazil" a prevashodno zato što je junakinja toliko NOTORIOUS.
Stoga, u prvom čitanju filma, junakinja se iskupljuje i dokazuje junaku da je vredna pažnje i braka svojom žrtvom. A u današnjem ovde je mnogo više stvar u fetišizmu i junaku koji se vezuje za žena tek kada je u potpunosti preda drugom muškarcu. Naravno, jedno čitanje ne isključuje drugo, ali odlično svedoči o promeni paradigme koja je nastupila od 1946. godine do danas i snazi Hitchcockovog dela koje ostaje intrigantno uprkos svim tim transformacijama.
Scenario Bena Hechta, na kome je sarađivao Clifford Odets, danas deluje paradoksalno sporan upravo u onom delu u kome se uvodi lik Ingrid Bergman. Današnjem gledaocu taj uvod je spor i pun ne naročito zanimljivih detalja iz njenog života, dočim je iz vizure 1946. taj uvod zapravo esencijalan jer definiše njen greh za koji treba da se iskupi. Dakle, na kraju protok vremena je možda ponajviše uticao na utisak o formalnom skladu filma koji je zapravo vrlo uravnotežen.
* * * * / * * * *
No comments:
Post a Comment