Sunday, August 19, 2012

DREAMSCAPE

Da bih se pripremio za THE EXPENDABLES 2 i obložio mozak nečim što ima smisla, reprizirao sam DREAMSCAPE, klasik koji je Joseph Ruben snimio 1984. godine. DREAMSCAPE se naravno prevashodno javlja kao preteča INCEPTIONa iako osamdesete obiluju efektnim pričama u kojima se na razne načine tretiraju snovi, telepatske moći i njihova hladnoratovska upotreba. Kada razložimo ono što DREAMSCAPE nudi na jednom mestu, onda pvo ne čudi da je jedan od scenarista uz Davida Lougheryja i samog Rubena bio Chuck Russell koji je tri godine kasnije snimio DREAM WARRIORS, jedan od boljih ELM STREET nastavaka, a s druge strane, Cronenbergova adaptacija Kingovog THE DEAD ZONE izašla je godinu dana ranije i bavila se sličnom temom vizija uništenja koje progone predsednika, a on se bavio telekinezom u SCANNERSu 1981. godine. Dakle, osamdesete su na određeni način zarobljene u DREAMSCAPEu.

I zbilja, Dennis Quad u glavnoj ulozi zarobljava šarm 80s leading mana, a scenario mu nudu odličnu ulogu šarmantnog gubitnika koga tajna vladina agencija želi da iskoristi za svoje mračne namere. U tom pogledu Quaidov lik nalazi koren i u literarnom SFu, recimo Dickovim romanima koji obiluju simpatičnim gubitnicima sa značajnim sposobnostima. Rubenova veština kao reditelja je evidentna upravo u tome što glavni junak nikada ne ispada iz fokusa i što se film bavi njegovom transformacijom, pored zapleta u kome se našao.

Za razliku od INCEPTIONa, Ruben kao veštiji reditelj od Nolana, nema potrebe za infodumpovanjima svakih dvadesetak minuta, priču uspeva da iznese elegantno i sa minimumom suvišnih tutoriala o tome šta treba da se desi. Međutim, ono što je drugi ključni kvalitet, to je upravo odnos prema glavnom junaku koga Ruben uspeva da "suštinski" promeni za razliku od Nolana kod koga DiCaprio ima razne nepromenljive traume i nalazi se u situacijama koje mu nimalo ne pomažu da se promeni kroz svoju priču, čime samo podvlači utisak da bi INCEPTION bolje pristajao nekom serijalu kao što je 007.

DREAMSCAPE kroz formu sna lako prevazilazi rudimentarnost svojih specijalnih efekata, san ne mora da bude fotorealističan, a kad je o vizuelnom aspektu reč, zanimljivo je da je DP na ovom filmu bio Brian Tufano koji je zapravo najpoznatiji po britanskim filmovima, pre svega po saradnjama sa Danny Boyleom.

Ruben ni u ovoj dosta ambicioznoj hladnoratovskoj fantastici ne izmiče svojim B-korenima i oni mu pomažu da sve realizuje pametno, jednostavno i elegantno. DREAMSCAPE je najfiniji primer 80s filmmakinga i film koji treba povremeno reprizirati.

* * * 1/2 / * * * *

No comments:

Post a Comment