Svi oni koji nisu volei MARTYRS mogu da se nauživaju gledajući THE TALL MAN, debi Pascala Laugiera na engleskom, film sa kojim je priredio nesvakidašnji brodolom što se mene tiče. Sve ono po čemu se Laugier izdvajao sa opdličnim filmovima ST. ANGE i MARTYRS a što bi se ukratko moglo sumirati kao utisak da je on najbolji reditelj među francuskim novim, da ne kažem prvim uspešnim talasom horor reditelja, ne samo da je dovedeno u pitanje ovim filmom nego je prilično brutalno osporeno.
Laugier je u ST. ANGE i MARTYRS, koliko god sami koncepti tih filmova bili apsurdni i irelevantni u nekom širem intelektualnom smislu, uspevao da ih realizuje izuzetno vešto, sa punim ubeđenjem, sa moćnim prizorima i preokretima u odnosima likova koji su nosili u sebi izuzetnu snagu, sa ubedljivim prikazima straha, panike i svake druge vrste uznemirenosti, sa interesantnim interpretacijama često krajnje bizarnih negativaca i sl.
Rečju, Laugier je i onda kada mu IQ priče ili puka logika/uverljivost nisu išli na ruku uspevao da izaziva emocije i druge reakcije kod gledalaca i da potpisuje filmove vrlo zrelog dizajna i tehničke realizacije.
THE TALL MAN dovodi Laugiera na teritoriju Amerike gde se nalaze lokacije i situacije koje smo videli na filmu već milion puta i to naravno otežava posao jer je potrebna veština kako bi se pružilo nešto novo u scenama sa policijom, u sedenjima u dineru, u situacijama smeštenim u "tipične" američke kuće. I u svemu tome Laugier ne uspeva da se snađe. Njegovo kadriranje u nekim od tipičnih američkih situacija je katastrofalno, gore od drugoligaškog televizijskog rada, ambijenti u kojima se priča dešava (što mu je bila jača strana u francuskim radovima) su istovremeno neubedljivi i potpuno prevaziđeni po tome koliko su klišetizirani, gluma je strašno površna a zvezdu kao što je Jessica Biel nikako nije uspeo da uklopi u svoju podelu.
Rečju, THE TALL MAN do te mere ne funkcioniše na nivou puke realizacije, režije, produkcionog dizajna i svega ostalog da primedbe na samu priču zauzimaju sporedno mesto.
Laugier se i u ovom filmu bavi strašnim pričama o nestaloj deci, i to mu nije prvi put kao što znamo, s tim što ovde od momenta kada film doživi svoj klimaks, negde iza polovine, odnosno onda kada (kao i uvek kod Laugiera) otkrijemo da stvari nisu onakve kakve su nam predstavljene na početku, sve kreće da se pretvara u jedno gašenje priče, izlaganje nekih objašnjenja, pasažnih scena, zaključaka i sl. bez ikakve drame na bilo kom nivou. Pred treći čin koji bi trebalo da nas dovede do vrhunca, Laugierov film se potpuno raspadne i umesto da ima završnicu nudi nam pola sata nečega što u normalnim filmovima reše kroz natpis šta je bilo sa likovima.
Laugier nikada nije bio filozof u poziciji reditelja i od njega nisam ni očekivao neku briljantnu euroamerikanu u kojoj će suočiti Stari i Novi svet, ali nisam očekivao ni ovako isprazan i neinspirisan skup klišea relizovanih na sedmorazredan način.
Moram priznati da je Aja, čiji mi se nijedan američki film nije dopao, mnogo vibrantnije zarobio utisak Amerike od Laugiera - na momente u HILLS HAVE EYES čak i vrlo dobro. Međutim, u THE TALL MANu nema ni onog najosnovnijeg što Laugier zna a to su moćni prizori, neke arhetipske postavke u kadru, ili barem tehnička veština. THE TALL MAN ni najmanje ne liči na delo jednog reditelja koji je prevazilazio evropske okvire a nažalost ne deluje ni kao upeglani mejnstrim rad u kome je nekome utučen rediteljski rukopis.
THE TALL MAN je naprosto loš i prilično slabo napravljen film.
* 1/2 / * * * *
Laugier je u ST. ANGE i MARTYRS, koliko god sami koncepti tih filmova bili apsurdni i irelevantni u nekom širem intelektualnom smislu, uspevao da ih realizuje izuzetno vešto, sa punim ubeđenjem, sa moćnim prizorima i preokretima u odnosima likova koji su nosili u sebi izuzetnu snagu, sa ubedljivim prikazima straha, panike i svake druge vrste uznemirenosti, sa interesantnim interpretacijama često krajnje bizarnih negativaca i sl.
Rečju, Laugier je i onda kada mu IQ priče ili puka logika/uverljivost nisu išli na ruku uspevao da izaziva emocije i druge reakcije kod gledalaca i da potpisuje filmove vrlo zrelog dizajna i tehničke realizacije.
THE TALL MAN dovodi Laugiera na teritoriju Amerike gde se nalaze lokacije i situacije koje smo videli na filmu već milion puta i to naravno otežava posao jer je potrebna veština kako bi se pružilo nešto novo u scenama sa policijom, u sedenjima u dineru, u situacijama smeštenim u "tipične" američke kuće. I u svemu tome Laugier ne uspeva da se snađe. Njegovo kadriranje u nekim od tipičnih američkih situacija je katastrofalno, gore od drugoligaškog televizijskog rada, ambijenti u kojima se priča dešava (što mu je bila jača strana u francuskim radovima) su istovremeno neubedljivi i potpuno prevaziđeni po tome koliko su klišetizirani, gluma je strašno površna a zvezdu kao što je Jessica Biel nikako nije uspeo da uklopi u svoju podelu.
Rečju, THE TALL MAN do te mere ne funkcioniše na nivou puke realizacije, režije, produkcionog dizajna i svega ostalog da primedbe na samu priču zauzimaju sporedno mesto.
Laugier se i u ovom filmu bavi strašnim pričama o nestaloj deci, i to mu nije prvi put kao što znamo, s tim što ovde od momenta kada film doživi svoj klimaks, negde iza polovine, odnosno onda kada (kao i uvek kod Laugiera) otkrijemo da stvari nisu onakve kakve su nam predstavljene na početku, sve kreće da se pretvara u jedno gašenje priče, izlaganje nekih objašnjenja, pasažnih scena, zaključaka i sl. bez ikakve drame na bilo kom nivou. Pred treći čin koji bi trebalo da nas dovede do vrhunca, Laugierov film se potpuno raspadne i umesto da ima završnicu nudi nam pola sata nečega što u normalnim filmovima reše kroz natpis šta je bilo sa likovima.
Laugier nikada nije bio filozof u poziciji reditelja i od njega nisam ni očekivao neku briljantnu euroamerikanu u kojoj će suočiti Stari i Novi svet, ali nisam očekivao ni ovako isprazan i neinspirisan skup klišea relizovanih na sedmorazredan način.
Moram priznati da je Aja, čiji mi se nijedan američki film nije dopao, mnogo vibrantnije zarobio utisak Amerike od Laugiera - na momente u HILLS HAVE EYES čak i vrlo dobro. Međutim, u THE TALL MANu nema ni onog najosnovnijeg što Laugier zna a to su moćni prizori, neke arhetipske postavke u kadru, ili barem tehnička veština. THE TALL MAN ni najmanje ne liči na delo jednog reditelja koji je prevazilazio evropske okvire a nažalost ne deluje ni kao upeglani mejnstrim rad u kome je nekome utučen rediteljski rukopis.
THE TALL MAN je naprosto loš i prilično slabo napravljen film.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment