Friday, June 8, 2012

PROMETHEUS

Ukoliko iko želi da gleda ovaj film neka ne čita ovaj post, a ukratko poenta posta je da ga ne treba gledati!

Pogledao sam PROMETHEUS i šta da kažem sem da od novog filma Ridleya Scotta ovo na filozofskom, pripovedačkom i rediteljskom nivou više deluje kao nesnimljeni rediteljski debi Milića od Mačve. Nisam imao prevelika očekivanja od PROMETHEUSa pa ne mogu da kažem da sam razočaran, ali imao sam više očekivanja od dva sata živih slika u koje je Fox skucao ove silne pare i umesto dela u rangu ALIENa, i to bilo kog nastavka, pružio nam ŠEŠIRA PROFESORA WEILANDa.

PROMETHEUS je u dramaturškom smislu uvredljiv, priča je sub- STAR TREK pomešan sa malo Trome. Da je sreće, Asylumovi filmovi bi imali ovakve scenarije. Reći da je ponašanje junaka nelogično je understatement. Ceo film je baziran na potpuno besmislenom ponašanju junaka koje potkopava ionako tanku priču o tome da je neko ko podseća na Bobana Piromana odlučio da se igra Prometeja i posejao se po zemlji. Dakle, ljudi su nastali od Bobana Piromana, a Piromani su posle toga odlučili da unište Zemlju na jedan od glupljih načina u istoriji glupih načina na koje su vanzemaljci želeli da unište Zemlju.

To da je način besmislen svedoče barem dva filma o borbama Aliena i Predatora na Zemlji, što bi po svakoj logici Tvorci trebalo da naslute. U svakom slučaju, ovi Tvorci sigurno nisu Inženjeri, pre bi se reklo da su Tehničari. Možda čak i Vukovci, i to ne u smislu da imaju sve petice.

Film na nivou glume deluje kao srpsko preduzeće - vlada samoupravljanje a istovremeno postoji i višak zaposlenih i manjak radno sposobnih. Činjenica da ključni gest u filmu naprave jedan junak koga koliko-toliko znamo i dva junaka koja drugi put vidimo u prethodna dva sata dovoljno govori o tome koliko Ridley u saradnji sa scenaristima uopšte ne zna šta radi.

O logici samog filma gde se junaci suoče sa najvećim otkrićem u istoriji svega, a onda dođu u brod i malo se opuste uz bocu vina, i "prstohvat" seksa, što bi rekao Kunac; o logici u kojoj Idris Elba ceo film ne uspe da se uzbudi kada je već pola putnika poginulo izuzev što spusti čašu viskija i ćebence sa kojima inače raspolaže dotle; pokazuje da su članovi ove posade ili već ranije barem desetak puta spoznavali tajnu postojanja ili da su junaci iz STAR TREKa koji se sa vanzemaljcima sreću svaki dan ili da su sve vreme bili na susednoj planeti pa nisu razumeli šta se dešava kolegama.

O ljudima kojima vanzemaljsko biće koje podseća na zmiju deluje simpatično da i ne govorim. Mislim da bi svako ko nije mentalno zaostao uspeo da se ne izgubi u vanzemaljskoj piramidi ali čak i da jeste takav, i da je u svemir otišao u okviru procesa inkluzije, sigurno bi se uplašio nečeg ZMIJOLIKOG. Nijedan od vanzemaljaca u ovom filmu ne deluje kao Gizmo iz GREMLINSa.

Dakle, PROMETHEUS je film u kome imamo sub-STAR TREK dizajn svega, i odnos prema pitanju postanka koji je pase čak i za pojmove Trećeg Oka. Ali, čak i takav nije dosledno prikazan, objašnjen u svom čitavom besmislu.

Sam brod PROMETHEUS je takav da su na njemu svi istovremeno sami i zajedno kad treba. Geografija broda je potpuno kao set iz sitkoma. Taj brod je kao jedna samačka kuća u kojoj svako ima svoj prostor da se osami kad mu se čupa vanzemaljac iz stomaka (to je stvar koju ljudi najradije rade nasamo i ja to razumem, to je ljudski) a ima gde i da se posedi zajedno. Prostori na brodu su abnormalno veliki, a pritom spolja gledano brod baš i nije tako pozanašan. Naravno, tu je i neupitna "lažna" gravitacija. Ridley se ni ne trudi da objasni kako je gravitacija neprekidno stalno ista i onakva kako smo navikli.

Dakle, PROMETHEUS je jedna pre svega nevešta a zatim i uvredljivo površna parada besmisla na svim nivoima.

Charlize Theron ima nejasan lik, mutne motive, i maltene ne radi ništa. Noomi Rapace je musava kao i inače, ona ima malo više, i aktivnija je. Michael Fassebnder glumi androida kao da je prvi glumac koji igra androida. Lance Henriksen u ALIENSu je master class u odnosu na ovo. A to kako se android uči manirima gledajući Peter O'Toolea, ne samo da je maznuto iz ANDROIDa Aaron Lipstadta, to je manje važno i nije prvi put, ali je i potpuno besmisleno da android koji može da reprodukuje bilo koji glas imitira Peter O'Toolea.

Ipak, meni je najveća bizarnost Idris Elba, koji igra pilota broda, raskomoćenog i opuštenog u ravni Big Lebowskog. Sa viskićem u ruci i umotan u ćebence on se nijednom ne uzbudi, potpuno je cool, ne obazire se, a susret sa Tvorcima ga ne fascinira.

Mada, susret sa Tvorcima nikoga naročito nije uzbudio sem ridikulozno našminkanog Guy Pearcea koji se pojavljuje maskiran u babu. Činjenica da Guy Pearce prerušen u babu najviše reaguje na Tvorce svedoči o ovoj čudnoj sinergiji rertardiranih i senilnih kako među likovima tako i među autorima.

Inače, kad se Noomi na kraju lati sekire, to naizgled deluje kao low tech detalj, dok se potom ne ispostavi da ipak neće sekirom išta rešavati.

Radnja je dakle dementna, likovi su besmisleni i sve je strašno. Ridly je međutim sve to snimio onako informativno, uopšteno, bez nekog uživljavanja. Nijedan set-piece, osim kada Michael Fassbender čeka da počne film i da se likovi probude ne traje dugo, nije uzbudljiv i nije ni pravljen da bude uzbudljiv. Ridley nas zagolica situacijom, ali je ne izgura, sve to dakle više vuče na Tromu nego na Alien.

Koliko god bilo dubiozno željno iščekivati da se sazna kako su nastali Ljudi u filmu koji će inače usput objasniti i kako su nastali Osmi Putnici, mislim da je cela đeneza najbolje sumirana u tome da se Charlize na kraju svega vrati vjeri prađedovskoj, a Noomi se vrati gorkoj uspomeni i rani staroj sa povratkom veri u perspektivi.

Rečju, PROMETHEUS je film u kome je špica najrazrađeniji set-piece, a na njoj je i najviši nivo izrade. Sve ostalo je ne samo šuplje već i poodmaklo u gluposti.

No comments:

Post a Comment