ZLOČIN U ŠKOLI Branka Ivande je ekranizacija Pavličićevog romana STROJ ZA MAGLU i ako uzmemo kanon hrvatskog filmskog "metafizičkog krimića" koje su mahom radili Tadić i Pavličić, Ivandin film jeste iza RITMA ZLOČINA po kvalitetu i ne može ni prići tom remek-delu ali je u suštini daleko ispred manje uspelih kolaboracija ovde dvojice poput SNA O RUŽI ili TREĆEG KLJUČA.
Ivanda je u svom filmu očuvao hermetičnost Pavličićeve proze i prilično je verno dočarao njenu metafiziku, njeno oslanjanje na kontingentne događaje, ali isto tako je i forsirajući taj segment zapravo samu istragu kao potku za metafiziku učinio dosta nekonzistentnom, stavljajući preveliki akcenat na atmosferu a metafizika koju tretira ipak nije dovoljno atraktivna da prikrije razne nejasnoće i šturost objašnjenja mehanizma koji je doveo do ovakvih događaja.
Pavličić je ponovo tu da prikaže nepodnošljivu teskobu života u SFRJ i slično Tadićevim filmovima, njegov zagreb ovde deluje kao jedna nepodnošljiva sredina, možda zapravo i najdepresivnija u širim okvirima jugoslovenskog filma. Naime, jugoslovenski film se specijalizovao za teskobu, prikaze korupcije unutar sistema, Crni Talas, marginu i sl. ali su Tadić i Pavličić najdalje otišli u tom gotovo ekspresionističkom prikazu nepodnošljivoti života.
Ivanda je u tom smislu, stilski nešto raskošniji od Tadića ali se ZLOČIN U ŠKOLI ne može izdvojiti van te estetike. Moglo bi se na određeni način reći da je ZLOČIN kao neka vrsta CARRIE u kojoj su junaci prosvetni radnici umesto đaka.
Glumačka podela je bazirana na manje harizmatičnim glumcima iako se pojavljuju Fabijan Šovagović, Mustafa nadarević i Miodrag Krivokapić, i ceo film ima snižen tonus kad je reč o glumačkoj harizmatičnosti, no to sve doprinosi začudnoj atmosferi i daje Ivandinom filmu identitet.
* * 1/2 / * * * *
Ivanda je u svom filmu očuvao hermetičnost Pavličićeve proze i prilično je verno dočarao njenu metafiziku, njeno oslanjanje na kontingentne događaje, ali isto tako je i forsirajući taj segment zapravo samu istragu kao potku za metafiziku učinio dosta nekonzistentnom, stavljajući preveliki akcenat na atmosferu a metafizika koju tretira ipak nije dovoljno atraktivna da prikrije razne nejasnoće i šturost objašnjenja mehanizma koji je doveo do ovakvih događaja.
Pavličić je ponovo tu da prikaže nepodnošljivu teskobu života u SFRJ i slično Tadićevim filmovima, njegov zagreb ovde deluje kao jedna nepodnošljiva sredina, možda zapravo i najdepresivnija u širim okvirima jugoslovenskog filma. Naime, jugoslovenski film se specijalizovao za teskobu, prikaze korupcije unutar sistema, Crni Talas, marginu i sl. ali su Tadić i Pavličić najdalje otišli u tom gotovo ekspresionističkom prikazu nepodnošljivoti života.
Ivanda je u tom smislu, stilski nešto raskošniji od Tadića ali se ZLOČIN U ŠKOLI ne može izdvojiti van te estetike. Moglo bi se na određeni način reći da je ZLOČIN kao neka vrsta CARRIE u kojoj su junaci prosvetni radnici umesto đaka.
Glumačka podela je bazirana na manje harizmatičnim glumcima iako se pojavljuju Fabijan Šovagović, Mustafa nadarević i Miodrag Krivokapić, i ceo film ima snižen tonus kad je reč o glumačkoj harizmatičnosti, no to sve doprinosi začudnoj atmosferi i daje Ivandinom filmu identitet.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment