Pogledao sam BATTLE IN SEATTLE Stewarta Townsenda, indie film koji je pokušao da prikaže sada već čuvene nerede protiv sastanka WTO. Nažalost, Townsend, inače glumac, pre svega poznat kao muž Charlize Theron, nije uspeo da se dokaže kao reditelj i scenarista. S jedne strane opredelio se za jednu dosta arhaičnu formu "političkog filma" gde sve kreće kao neka konvencionalna melodrama o više tokova priče koji se ukrštaju koja je začinjena političkim proglasima i parafrazom istinitih događaja, i to je nešto što posle Stonea, manje-više nije funkcionisalo. U tom smislu, BATTLE IN SEATTLE podseća ponajviše na CRASH Paula Haggisa od kog je manje pretenciozan i KORDON Gorana Markovića sa kojim deli prenaglašenu dramsku "konsekventnost" određenih događaja i radnji koje ne dovode samo do preplitanja likova već i do banalne poente.
Iako film All-Star glumačku podelu, svi su tu negde oko svog zanatskog minimuma, čini se da niko nije pružio nekakvu pravu interpretaciju bilo čega. Lepo je videti na jednom mestu Charlize Theron i Connie Nielsen ali ovaj film nema scene koje nude da bilo koja od njih ostavi značajniji trag.
U domenu inscenacije, film je slika Barry Ackroyd, čiji je rad proslavio Ken Loach a svi ga znamo po HURT LOCKERu i film je tehnički pristojan, međutim oseća se da Townsend nije reditelj koji ima jasan autorski pečat i pripovedački ton pa sve liči na neki TV rad.
Uprkos slabom korišćenju aduta, patetici i neubedljivosti, film ipak nije dosadan i imao bi svoje mesto na malom ekranu. Generacijski film o značajnom događaju ipak definitivno nije a pretendovao je da bude.
* 1/2 / * * * *
Iako film All-Star glumačku podelu, svi su tu negde oko svog zanatskog minimuma, čini se da niko nije pružio nekakvu pravu interpretaciju bilo čega. Lepo je videti na jednom mestu Charlize Theron i Connie Nielsen ali ovaj film nema scene koje nude da bilo koja od njih ostavi značajniji trag.
U domenu inscenacije, film je slika Barry Ackroyd, čiji je rad proslavio Ken Loach a svi ga znamo po HURT LOCKERu i film je tehnički pristojan, međutim oseća se da Townsend nije reditelj koji ima jasan autorski pečat i pripovedački ton pa sve liči na neki TV rad.
Uprkos slabom korišćenju aduta, patetici i neubedljivosti, film ipak nije dosadan i imao bi svoje mesto na malom ekranu. Generacijski film o značajnom događaju ipak definitivno nije a pretendovao je da bude.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment