Zahvaljujući Willsteru, dokopao sam se AVALANCHE EXPRESSa Mark Robsona koji je doživeo ozbiljan recut i probleme tokom same realizacije pošto je Robert Shaw preminuo kao, konačno, i sam reditelj. Robsona su u završavanju filma odmenili Monte Hellman i Gene Corman. Shawa nije bio ko da odmeni tako da je bilo dosta poteškoća oko kompletiranja njegove uloge. Ovi problemi u realizaciji doveli su do toga da je jedan film koji je ambiciozno koncipiran na početku završio kao neslavan trainwreck i tako je zabeležen u istoriji. O ozbiljnosti ovog filma u početku realizacije najbolje govori to što je Abraham Polonsky angažovan da adaptira roman Colin Forbesa a kao DP je radio Jack Cardiff koji je tada digao ruke od režije i vratio se svom statusu superstar snimatelja.
Film na kraju nije uspeo da bude čak ni zbir svojih činilaca ali je daleko od zloglasnog imidža.
Lee Marvin je daleko od vrhunske forme iz prve polovine sedamdesetih u ovom radu iz 1979. godine. Pa ipak, ako imamo u vidu da u ovom filmu zapravo nema jasno definisane glavne uloge i da su Robert Shaw i Maximilian Schell daleko aktivniji od njega u manjim ulogama, nije ni imao materijal u kome bi mogao da dominira. Slično važi i za Shawa kog je uvek zanimljivo videti u vozu u hladnoratovskoj priči jer neumitno podseti na svog Red Granta iz FROM RUSSIA WITH LOVE.
Od njih trojice bećara najbolje se našao Schell kao negativac jer očigldno je njegova rola najbolje prošla u montaži.
Ceo film je surovo skraćen i time je verovatno najbolje sakriven produkcioni problem i što je još važnije, film je pretemeljen sa crosscontinental suspense epica u jednu intenzivniju priču. To je bio pravi Hellmanov potez i ekipe jer upravo u ovom trajjanju od nadomak sat i po, sas svim nedostacima, samo glumci, lokacije i studiozna tehnička egzekucija drže stvari na okupu.
Od svih žrtava koje je film podneo, u umetničkom smislu najviše je stradao Abraham Polonsky iz čijeg se ostatka scenarija prepoznaju neki zanimljivi elementi koa što je priča o "Geiger Group" - nemačkoj terorističkoj grupi koja radi za SSSR i ima predvodnika koji podseća na Carlosa. U špijunskom trileru tog doba, naročito američkom mejnstrimu, asasini te vrste su obično bili manje ubedljivo definisani.
Kad se podvuče crta, AVALANCHE EXPRESS nesumnjivo jeste tragično iskustvo ali nije toliko loš film koliko je oklevetan.
* * 1/2 / * * * *
Film na kraju nije uspeo da bude čak ni zbir svojih činilaca ali je daleko od zloglasnog imidža.
Lee Marvin je daleko od vrhunske forme iz prve polovine sedamdesetih u ovom radu iz 1979. godine. Pa ipak, ako imamo u vidu da u ovom filmu zapravo nema jasno definisane glavne uloge i da su Robert Shaw i Maximilian Schell daleko aktivniji od njega u manjim ulogama, nije ni imao materijal u kome bi mogao da dominira. Slično važi i za Shawa kog je uvek zanimljivo videti u vozu u hladnoratovskoj priči jer neumitno podseti na svog Red Granta iz FROM RUSSIA WITH LOVE.
Od njih trojice bećara najbolje se našao Schell kao negativac jer očigldno je njegova rola najbolje prošla u montaži.
Ceo film je surovo skraćen i time je verovatno najbolje sakriven produkcioni problem i što je još važnije, film je pretemeljen sa crosscontinental suspense epica u jednu intenzivniju priču. To je bio pravi Hellmanov potez i ekipe jer upravo u ovom trajjanju od nadomak sat i po, sas svim nedostacima, samo glumci, lokacije i studiozna tehnička egzekucija drže stvari na okupu.
Od svih žrtava koje je film podneo, u umetničkom smislu najviše je stradao Abraham Polonsky iz čijeg se ostatka scenarija prepoznaju neki zanimljivi elementi koa što je priča o "Geiger Group" - nemačkoj terorističkoj grupi koja radi za SSSR i ima predvodnika koji podseća na Carlosa. U špijunskom trileru tog doba, naročito američkom mejnstrimu, asasini te vrste su obično bili manje ubedljivo definisani.
Kad se podvuče crta, AVALANCHE EXPRESS nesumnjivo jeste tragično iskustvo ali nije toliko loš film koliko je oklevetan.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment