Saturday, August 14, 2010

CENTURION

Pripadam većini koja obožava DOG SOLDIERS i manjini kojoj je DESCENT bezveze. U tom smislu, svakako da nisam pravi čovek kada treba da se rangira opus Neil Marshalla pošto je meni čak i DOOMSDAY uprkos svim svojim problemima bio najbolji rad koji je pružio posle DOG SOLDIERSa. Plašim se da će tako ostati i posle CENTURIONa, a da u tom donjem domu Marshallovog opusa ovaj film zauzima slabije mesto od DESCENTa. Naime, DESCENT mi je možda na nivou utiska bio slabiji od CENTURIONa, ali je u žanrovskom i u krajnjoj liniji pripovedačkom domenu imao daleko više rezona za postojanje.

DESCENT na konceptualnim nivou, meni, nema probleme, odnosno pre svega ima problem u tome što nije dobar. CENTURION pak svoje probleme ima mnogo pre tog pukog nedostatka kvaliteta.

Naime, CENTURION je koncipiran kao chase movie smešten u doba rimske kolonizacije severne Britanije, današnje Škotske. Nemam u osnovi problem sa tim što ovaj filma apsolutno ne dotiče ama baš nikakav širi kontekst, uostalom tako je koncipiran i APOCALYPTO. Međutim, za razliku od CENTURIONa, APOCALYPTO izgleda kao film koji su snimili ljudi na licu mesta sa učesnicima događaja a CENTURION nepopravljivo izgleda kao film o Englezima obučenim u rimske toge i oklope i samim tim nema razloga da u svom diskursu bude tako štur. Ako se već radi o očiglednoj inscenaciji nekog događaja a ne filmu koji pokušava da te barem na elementarnom nivou ubedi da je to sve stvarno, onda bi barem bilo lepo da tu nešto i naučimo.

Svakako da su krvoproliće i surovosti kao način ophođenja među ljudima toga doba jedan od atraktivnih aspekata priče o tom vremenu. Pa ipak, ne valja ni sve svesti na to, a Marshall kao da upravo pokušava da svede svoj film na priču o borbi za opstanak i nasilju, s tim što je sama tema opstanka neubedljivo postavljena jer ni u jednom trenutku ne verujemo njegovim junacima.

Nije problem što junaci i njihovi problemi nisu definisani. Prvom mi se diže kosa na glavi od takvih zahvata ali Marshall suštinski ne zauzima stav u odnosu na svoje junake. Iako se poneki od njih izdvoji, on slika film bez izraženijeg subjektivnog ugla nekog od junaka. Štaviše, sve ono što od razvoja junaka imamo dato je nekako "spolja", kao neko opšte mesto, simulacija dramaturgije, ozbiljnog filma i zato samo ovaj film pre svega nazvao inscenacijom a ne punokrvnim filmom. Meni CENTURION deluje kao neka vrsta ambijentalnog teatra samo potpuno lišena smisla, sa likovima čije se predvidivo i klišetizirano ponašanje nikako ne može percipirati kao arhetip.

Tu je recimo APOCALYPTO mnogo bolji jer formalno, vrlo je sličan i simplifikovan ali ljudi, nemojmo se šaliti, taj film vrca od energije i značenja.

Ja sam poslednji čovek koji će imati primedbu na film snimljenom da pokaže nasilje radi nasilja. Ali, ako već treba da gledam nasilje radi nasilja, onda ipak ima boljih načina da se to vidi og priče o grupi Engleza preobučenih u Rimljane koji se vijaju sa statistima i dancem preobučenim u Pikte.

Film je vizuelno isprazan i to se može delimično objasniti a delimično ostaje u domenu neobjašnjivofg. Može se objasniti problmom ritma, nedovoljnom razrađenošću scena - sve je odrađeno polupristojno ali u suštini krajnje informativno, bez nekog akcenta na logici toka borbe, sve se svodi na brzo smenjivanje kadrova klanja pa sad ko voli nek izvoli, meni to nije bilo dovoljno. Isto važi i za mirne scene, iako ima krupnih planova, pošto nema karaktera, nema razvoja, nema emocije, sve scene su čudno simplifikovane u egzekuciji i neobično distancirane. Neobjašnjivi segment praznine je verovatno vezan za to što ako nem neke intrige, verovatno i najbolje realizovan film deluje tupo na ekranu. XCENTURION je daleko od vrhunsa realizacije ali je zaista tupo to smenjivanje slika koje nudi.

Otud ja do kraja nisam shvatio jel ovaj film kao pokušava da bude suptilno politički angažovan i da kroz besmislenost rimske okupacije Pikta nekako progovori o okupaciji Iraka ili su samo likovi toliko loše postavljeni da ja nisam uspeo da prepoznam ko su dobri momci?

Što se tuiče primedbi na auetntičnost u odnosu na epohu i sl. one ne samo da su na mestu nego se nameću kao pravac razmišljanja iz prostog razloga što nas film na suštinskom nivou ne ubeđuje da se dešava onda kada su nam autori rekli. Tome svakako doprinosi i jeziva špica sa onom nekom prevaziđenom animacijom koja je zaista vesnik lošeg filma. I ovog puta nas kao u SPLICE nije slagala.

* 1/2 / * * * *

No comments:

Post a Comment