Pogledao sam HOT TUB TIME MACHINE Steve Pinka. Ovaj film mi je bio prilčično mučno gledalačko iskustvo, i to ne zato što je slab, barem ne previše slab, koliko sam se osećao izdanim upravo u onom aspektu u kome sam pohvalio Steve Pinka kada je radio film ACCEPTED. Tada sam mislio da je on uspeo da učini dosta ubedljivom premisu o samoupravljanju na koledžu koji sami za sebe organizuju college dropouti i da na neki način sjajno uspeva da rekontekstualizuje i modernizuje uobrazilju o skrivenim unutrašnjim potencijalima koje ima svako od nas i može da ih razvije kroz ličnu inicijativu.
HOT TUB TIME MACHINE je međutim sve suprotno ACCEPTEDu i razrešenje ovog filma koji je koncipiran kao pastiš 80s omladinskih filmova spada među najciničnije i pokazuje da autori ovog filma uopšte nisu ukapirali šta je bila suština teen filma osamdesetih. Dok se film gubi u masi referenci, detalja, skečeva i raznih vrsta naknadne pameti, na kraju se završava time što jedan od glavnih junaka stiče bogatstvo praktično na isti način kao negativac iz BACK TO THE FUTURE 2. Ako imamo u vidu da je HOT TUB u najbukvalnijem smislu ako ne rip-off BTTF a onda aproprijacija mnogih njegovih rešenja, onda imamo jednu potpunu zamenu paradigme.
Dok je BTTF nudio zapravo mogućnost glavnom junaku da putujući kroz vreme doživi pustolovinu koja će mu omogućiti da realizuje svoje već postojeće potencijale i da se suoči sa traumatskim aspektom svojih edipalnih nagona, HOT TUB TIME MACHINE dobrih 20 godina kasnije plasira tezu Gordona Gekkoa GREED IS GOOD i to u godini kada Oliver Stone snima bookend nastavak u kome se ta teza razobličava. Činjenica da su junaci prevashodno posle putovanja kroz vreme i suočavanja sa traumatskim događajima koji su ih formirali, na kraju promenjeni time što su se obogatili zahvaljujući tome što je jedan od njih ostao u propšlosti i menjao istoriju, a da to praktično nij tretirano sa imalo cinizma, deluje monstruozno ako se u isto vreme apropriraju tekovine Johna Hughesa koji je definisao geekove kao sjajne tipove čije vreme još nije došlo.
Drugi aspekt ispunjenja junaka jeste menjanje prošlosti kroz upoznavanje sa osobama koje ranije nisu znali, dakle pored novca kao drugi "spoljni" element uvode se nove osobe. To je apsolutno protivno kanonu 80s filma a nažalost, nije predstavljeno kao afirnmacija radoznalosti, kršenja pravila i sl.
Film je opterećen referentnim dijalozima, koji su povremeno zanimljivi ali uglavnom predvidivi, a pošto imamo temu putovanja kroz vreme, dosta je prisutan i suvišni mumbo jumbo o tom problemu koji je ionako nevažan jer je svima jasno da hronomocija nije glavna stvar u ovom filmu.
Slično važi i za zaplet koji je složen, baziran na brojnim artificijelnim rešenjima i nedovoljno proizilazi iz karaktera pto je bio ključ 80s filma. Mi danas iz filma osamdesetih PRE SVEGA pamtimo karaktere pa tek onda iskomplikovane zaplete čak i u slučaju BTTF.
Sama realizacija je na nivou i film je sporadično smešan. Međutim, HOT TUB TIME MACHINE nema tu potrebnu spontanost spajanja karaktera, humora i dubokih ožiljaka gledanja 80s filma kakvu recimo ima Todd Philips. U tom smislu, HOT TUB je slabiji i od HANGOVERa na koji formalno dosta liči i od OLD SCHOOLa sa kojim deli slične ambicije.
HOT TUB TIME MACHINE je zanimljiv artefakt baziran na osamdesetim. Nažalost, zbunjujuće je koliko John Cusack, ovde ne samo glumac već i producent, nije ukapirao dekadu i žanr koji je obeležio.
* * 1/2 / * * * *
HOT TUB TIME MACHINE je međutim sve suprotno ACCEPTEDu i razrešenje ovog filma koji je koncipiran kao pastiš 80s omladinskih filmova spada među najciničnije i pokazuje da autori ovog filma uopšte nisu ukapirali šta je bila suština teen filma osamdesetih. Dok se film gubi u masi referenci, detalja, skečeva i raznih vrsta naknadne pameti, na kraju se završava time što jedan od glavnih junaka stiče bogatstvo praktično na isti način kao negativac iz BACK TO THE FUTURE 2. Ako imamo u vidu da je HOT TUB u najbukvalnijem smislu ako ne rip-off BTTF a onda aproprijacija mnogih njegovih rešenja, onda imamo jednu potpunu zamenu paradigme.
Dok je BTTF nudio zapravo mogućnost glavnom junaku da putujući kroz vreme doživi pustolovinu koja će mu omogućiti da realizuje svoje već postojeće potencijale i da se suoči sa traumatskim aspektom svojih edipalnih nagona, HOT TUB TIME MACHINE dobrih 20 godina kasnije plasira tezu Gordona Gekkoa GREED IS GOOD i to u godini kada Oliver Stone snima bookend nastavak u kome se ta teza razobličava. Činjenica da su junaci prevashodno posle putovanja kroz vreme i suočavanja sa traumatskim događajima koji su ih formirali, na kraju promenjeni time što su se obogatili zahvaljujući tome što je jedan od njih ostao u propšlosti i menjao istoriju, a da to praktično nij tretirano sa imalo cinizma, deluje monstruozno ako se u isto vreme apropriraju tekovine Johna Hughesa koji je definisao geekove kao sjajne tipove čije vreme još nije došlo.
Drugi aspekt ispunjenja junaka jeste menjanje prošlosti kroz upoznavanje sa osobama koje ranije nisu znali, dakle pored novca kao drugi "spoljni" element uvode se nove osobe. To je apsolutno protivno kanonu 80s filma a nažalost, nije predstavljeno kao afirnmacija radoznalosti, kršenja pravila i sl.
Film je opterećen referentnim dijalozima, koji su povremeno zanimljivi ali uglavnom predvidivi, a pošto imamo temu putovanja kroz vreme, dosta je prisutan i suvišni mumbo jumbo o tom problemu koji je ionako nevažan jer je svima jasno da hronomocija nije glavna stvar u ovom filmu.
Slično važi i za zaplet koji je složen, baziran na brojnim artificijelnim rešenjima i nedovoljno proizilazi iz karaktera pto je bio ključ 80s filma. Mi danas iz filma osamdesetih PRE SVEGA pamtimo karaktere pa tek onda iskomplikovane zaplete čak i u slučaju BTTF.
Sama realizacija je na nivou i film je sporadično smešan. Međutim, HOT TUB TIME MACHINE nema tu potrebnu spontanost spajanja karaktera, humora i dubokih ožiljaka gledanja 80s filma kakvu recimo ima Todd Philips. U tom smislu, HOT TUB je slabiji i od HANGOVERa na koji formalno dosta liči i od OLD SCHOOLa sa kojim deli slične ambicije.
HOT TUB TIME MACHINE je zanimljiv artefakt baziran na osamdesetim. Nažalost, zbunjujuće je koliko John Cusack, ovde ne samo glumac već i producent, nije ukapirao dekadu i žanr koji je obeležio.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment