Pogledao sam povratničku režiju Yuen Woo Pinga TRUE LEGEND. Meni je Yuen Woo Ping jedan od najdražih, ako ne i najdraži hongkonški reditelj. Iako naravno ne spadaju svi filmovi u njegov kanonski opus tipa TIGER CAGE ili IN THE LINE OF DUTY, ono što volim je stvarno klasika i pokazuje da je on nesporno najbolji koreograf među Yuenima. DRUNKEN MASTER, IRON MONKEY a naročito TAI CHI MASTER spadaju ne samo u vrhunac njegovog opusa već stoje i kao najbitnije tačke glumaca koji su u njima igrali.
Nažalost, u novom filmu Yuen Woo Ping pokazuje da luta. Godine rada na poslu akcionog koreografa učinile su da malo izgubi rediteljski edge. Ranije je pored akcije, Woo Ping odlično vodio priču, o okvirima onoga što su zahtevi žanra. Uostalom pogledajmo TAI CHI. Sada međutim, u ovom talasu renesanse HK filma, Yuen ne uspeva da nađe ono po čemu se ranije izdvajao. U izvesnom smislu Yuen Woo Pinga je iskvario Zapad. I to ne samo u smislu pokušaja da približi HK film zapadnoj publici. Štaviše, TRUE LEGEND ima manji potencijal crossovera nego ikada. Problem je u tome što on primenjuje neke stvari koje je pokupio sa Zapada u lokalnim filmovima koji nemaju puno perspektive van matičnog tržišta u Kini.
Prvo, TRUE LEGEND je neopravdano ambiciozan na nivou priče. Yuen Woo Ping nudi tri filma, ili barem dva filma u jednom. Od ta dva, barem jedan, to jest samo razrešenje priče na borilčačkom turniru je apsolutni višak jer se ne bavi onim što je osnovna tema filma niti postavka karaktera. Svakako da su izvesni motivi u tom razrešenju proistekli iz tog središnjeg dela, ali oni sugerišu jednu epsku strukturu koju sama priča ne zaslužuje.
Glumačka podela je lokalna, bez ikakve mogućnosti crossovera. Meni kao nekome ko ipak poznaje HK film ali ne može da pobegne od problema nerazlikovanja azijskih glumaca, ovaj naslov nije bio tegoba. Junaci su kastovani tako da se razlikuju, međutim, glumci su potpuno lišeni harizme. U zanemarljivo maloj ulozi pojavljuje se Michelle Yeoh.
Ono što je najzanimljivije na nivou reference jeste Yuen Woo Pingova polemika sa KILL BILLom. Ne samo da se u maloj ulozi negativca pojavljuje David Carradine već i Gordon Liu igra rolu vrlo sličnu Pei Meiju. Inače, Yuen Woo Ping je bio koreograf borbi u KILL BILLu i izvorno je razmatran da igra Pei Meija.
Pored toga, film nudi sličnu priču o osveti i rehabilitaciji povređenog junaka, tehniku Five Deadly Venoms i živosahranjivanje junakinje.
Ono što je možda najveći letdown su borbe. Yuen Woo Ping je doveo wirework do ovoga što je on danas, i tu mi wirework sam po sebi ne smeta. Međutim, ovde je zaista prevelik spoj CGIja sa wireworkom, a čak su i čitavi setovi CGI tako da se izgubio onaj stari utuisak da u tim borbama ima istinske akrobatike i čisto filmskih trikova sa kamerom i montažom. CGI sve to obesmišljava i čini se da umesto proširi horizont Yuenovih zahvata on ih sužava.
Tako se TRUE LEGEND svodi na sećanje na neke mnogo bolje filmove čiji se duh povremeno oseti u ponekoj situaciji, ali to ipak nije dovoljno od jednog takvog reditelja kao što je Yuen Woo Ping.
* * / * * * *
Nažalost, u novom filmu Yuen Woo Ping pokazuje da luta. Godine rada na poslu akcionog koreografa učinile su da malo izgubi rediteljski edge. Ranije je pored akcije, Woo Ping odlično vodio priču, o okvirima onoga što su zahtevi žanra. Uostalom pogledajmo TAI CHI. Sada međutim, u ovom talasu renesanse HK filma, Yuen ne uspeva da nađe ono po čemu se ranije izdvajao. U izvesnom smislu Yuen Woo Pinga je iskvario Zapad. I to ne samo u smislu pokušaja da približi HK film zapadnoj publici. Štaviše, TRUE LEGEND ima manji potencijal crossovera nego ikada. Problem je u tome što on primenjuje neke stvari koje je pokupio sa Zapada u lokalnim filmovima koji nemaju puno perspektive van matičnog tržišta u Kini.
Prvo, TRUE LEGEND je neopravdano ambiciozan na nivou priče. Yuen Woo Ping nudi tri filma, ili barem dva filma u jednom. Od ta dva, barem jedan, to jest samo razrešenje priče na borilčačkom turniru je apsolutni višak jer se ne bavi onim što je osnovna tema filma niti postavka karaktera. Svakako da su izvesni motivi u tom razrešenju proistekli iz tog središnjeg dela, ali oni sugerišu jednu epsku strukturu koju sama priča ne zaslužuje.
Glumačka podela je lokalna, bez ikakve mogućnosti crossovera. Meni kao nekome ko ipak poznaje HK film ali ne može da pobegne od problema nerazlikovanja azijskih glumaca, ovaj naslov nije bio tegoba. Junaci su kastovani tako da se razlikuju, međutim, glumci su potpuno lišeni harizme. U zanemarljivo maloj ulozi pojavljuje se Michelle Yeoh.
Ono što je najzanimljivije na nivou reference jeste Yuen Woo Pingova polemika sa KILL BILLom. Ne samo da se u maloj ulozi negativca pojavljuje David Carradine već i Gordon Liu igra rolu vrlo sličnu Pei Meiju. Inače, Yuen Woo Ping je bio koreograf borbi u KILL BILLu i izvorno je razmatran da igra Pei Meija.
Pored toga, film nudi sličnu priču o osveti i rehabilitaciji povređenog junaka, tehniku Five Deadly Venoms i živosahranjivanje junakinje.
Ono što je možda najveći letdown su borbe. Yuen Woo Ping je doveo wirework do ovoga što je on danas, i tu mi wirework sam po sebi ne smeta. Međutim, ovde je zaista prevelik spoj CGIja sa wireworkom, a čak su i čitavi setovi CGI tako da se izgubio onaj stari utuisak da u tim borbama ima istinske akrobatike i čisto filmskih trikova sa kamerom i montažom. CGI sve to obesmišljava i čini se da umesto proširi horizont Yuenovih zahvata on ih sužava.
Tako se TRUE LEGEND svodi na sećanje na neke mnogo bolje filmove čiji se duh povremeno oseti u ponekoj situaciji, ali to ipak nije dovoljno od jednog takvog reditelja kao što je Yuen Woo Ping.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment