Pogledao sam BIG FAN Roberta Siegela, rediteljski film scenariste WRESTLERa, i rekao bih da mi se ovaj film više dopao od njegovog calling carda jer je istovremeno nepretenciozniji i slojevitiji. Film je ponovo smešten u groteskne okvire "američkog sporta" i problem posmatra iz vizure opsesivnog fana koji dobije batine od NFL zvezde koju pokuša da polu-stalkuje, a zatim pored fizičkog doživi i virtuelni meltdown kada se u fanovskoj zajednici potpuno autuje ko je on, i koliki je zapravo luzer.
BIG FAN ne nudi previše konkretnih preokreta u priči i na taj način drži tenziju i odražava nesigurnost svog glavnog junaka. svi postupci, od ponašanja fana do zvezdinog histeričnog napada na njega smešteni su u sivu zonu, a isto važi i za pojmove normalnog i socijalizovanog života navijačeve okoline u opoziciji sa njegovom asocijalnošću. Ovo nije film koji opsesivnim fanovima daje za pravo, i ne donosi bilo kakvu apologiju toga, što je u suštini pravo osveženje za savremeni Holivud koji u poslednje vreme previše podilazi geekovima nesvesno podrivajući samu suštinu geek kulture, ali isto tako ni ne osuđuje tu vrstu posvećenosti kao nešto uanpred lošije od "konvencionalnih" životnih izbora. u tom smislu BIG FAN je vrlo efektan film.
Patton Oswalt u glavnoj ulozi, iako je underdog u svakom smislu, vrlo dobro kanališe junakove deluzije tako da na kraju priče, on nije nimalo likeable geek na kakvog smo navikli u komediji, ali nije ni Rupert Pupkin. On je kao bezopasnija verzija Ronnieja iz OBSERVE AND REPORT, kao njegova realistična varijanta, dakle bez romantičnog subplota, sa beskrajnom usamljenošću koju ni filmska dramaturgija ne može da ublaži.
Siegelov rediteljski koncept je u indie ključu, ide na realizam sa dosta kamere iz ruke, dugim kadrovima, insistiranjem na atmosferi i takav postupak ima smisla u ovom filmu. Iako film traje ispod 90 minuta, ima par situacija koje su se mogle ukloniti zbog svoje repetitivnosti a pe svega su vezane za odnos glavnog junaka i policajca koji istražuje njegov slučaj.
Tony Scottov FAN je nudio senzacionalističku verziju ove priče ali film nije dostigao hype kojim je bio okružen i moćnu glumačku podelu. Deceniju i po kasnije, Siegel uspeva da to postigne sa jednim manjim filmom koji ozbiljno tretira temu koja je lako mogla skliznuti put isprazne komedije tipa CELTIC PRIDE ili by the numbers trilera kao što je FAN. BIG FAN nije definitivni film na ovu temu, ali svakako jeste jedan od boljih.
* * * / * * * *
BIG FAN ne nudi previše konkretnih preokreta u priči i na taj način drži tenziju i odražava nesigurnost svog glavnog junaka. svi postupci, od ponašanja fana do zvezdinog histeričnog napada na njega smešteni su u sivu zonu, a isto važi i za pojmove normalnog i socijalizovanog života navijačeve okoline u opoziciji sa njegovom asocijalnošću. Ovo nije film koji opsesivnim fanovima daje za pravo, i ne donosi bilo kakvu apologiju toga, što je u suštini pravo osveženje za savremeni Holivud koji u poslednje vreme previše podilazi geekovima nesvesno podrivajući samu suštinu geek kulture, ali isto tako ni ne osuđuje tu vrstu posvećenosti kao nešto uanpred lošije od "konvencionalnih" životnih izbora. u tom smislu BIG FAN je vrlo efektan film.
Patton Oswalt u glavnoj ulozi, iako je underdog u svakom smislu, vrlo dobro kanališe junakove deluzije tako da na kraju priče, on nije nimalo likeable geek na kakvog smo navikli u komediji, ali nije ni Rupert Pupkin. On je kao bezopasnija verzija Ronnieja iz OBSERVE AND REPORT, kao njegova realistična varijanta, dakle bez romantičnog subplota, sa beskrajnom usamljenošću koju ni filmska dramaturgija ne može da ublaži.
Siegelov rediteljski koncept je u indie ključu, ide na realizam sa dosta kamere iz ruke, dugim kadrovima, insistiranjem na atmosferi i takav postupak ima smisla u ovom filmu. Iako film traje ispod 90 minuta, ima par situacija koje su se mogle ukloniti zbog svoje repetitivnosti a pe svega su vezane za odnos glavnog junaka i policajca koji istražuje njegov slučaj.
Tony Scottov FAN je nudio senzacionalističku verziju ove priče ali film nije dostigao hype kojim je bio okružen i moćnu glumačku podelu. Deceniju i po kasnije, Siegel uspeva da to postigne sa jednim manjim filmom koji ozbiljno tretira temu koja je lako mogla skliznuti put isprazne komedije tipa CELTIC PRIDE ili by the numbers trilera kao što je FAN. BIG FAN nije definitivni film na ovu temu, ali svakako jeste jedan od boljih.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment