MIRKO I SLAVKO je ekranizacija stripa Desimira Živovića koji je proizvela izdavačka kuća Dečje Novine iz Gornjeg Milanovca kao producent. Decenijama pre nego što će Marvel postati prvi strip izdavač koji producira filmove po svojim propertyjima, Dečje Novine su to uradile u SFRJ. Tori Janković je bio reditelj specijalizovan za mračnu stranu rata, i u svetu partizanskog filma, on je mahom radio filmove o nacističkim zločinima, naslove kao što su CRVENA ZEMLJA i KRVAVA BAJKA. Bio je depresivan, alkoholičar i izvršio je samoubistvo a ta depresivna crta bila je očigledna i u njegovim filmovima koji su u fazi kada je partizanski film već postao žanrovska egzibicija bili vrlo mračni i teskobni. Jednim delom, Janković se doticao i sa Crnim talasom.
IGMANSKI MARŠ Zdravka Šozre, takođe jedna od teskobnijih NOB tema bio je Jankovićev pet project i navodno je činjenica da je izgubio režiju tog projekta ubrzala njegov psihički slom koji će rezultirati samoubistvom.
U tom smislu, angažovanje Torija Jankovića da režira MIRKA I SLAVKA bio je neobičan potez koji je usledio osam godina posle izlaska prvog stripa. Umesto nekog življeg reditelja sklonijeg striposvkoj stilizaciji, kao što je recimo Hajrudin Krvavac, Janković je doneo posebnu teskobu ovom projektu i njegov angažman podseća na trend angažovanja serioznih reditelja poput Ang Leeja ili Kennetha Branagha da rade Marvelove ekranizacije.
Otud MIRKO I SLAVKO ne nudi pulpy akciju kao strip, reč je o origin storyju, dark and gritty filmu sa izraženim art elementima.
Film počinje nacističkim upadom u selo kojom prilikom svi pdrasli bivaju odvedeni. Deca ostaju sama u selu i preuzimaju funkcije odraslih simulirajući njihove uloge što je vrlo arty rešenje. Prošlog leta sam u Italiji gledao izvanredan danski film VI DER BLEV TILBAGE koji ima sličnu temu samo sa SF premisom i naravno deca nisu primorana da krenu u gerilski rat kao ovde. Ta arty dimenzija u kojoj se deca igraju odraslih nije nova, naročito je poznata u raznim pozorišnim komadima ali je na filmu uvek interesantna i daje ovom filmu dodatnu dimenziju.
Zatim se naravno deca aktiviraju u borbi, s tim što su Mirko i Slavku tu više vođe kolektivnog otpora nego zasebni superheroji. Ono što je dobro rešenje jeste to što deca koriste svoje autentične klinačke fore u gerilskim akcijama i neke od njih su tako osmišljene da samo deca mogu da ih izvedu.
Ona arty dimenzija o kojoj sam govorio i generalno mračna atmosfera u kojoj ginu roditelji i druga deca čini da ovaj film malo promaši svoju ciljnu grupu i da postane pretenciozniji jer kako rekoh, ovde nema onog uživanja u ubijanju Nemaca kao kod Krvavca. Međutim, MIRKO I SLAVKO je vrlo zanimljiv film, upravo zbog te dimenzije trasgresivne strip ekranizacije koja poozbiljuje comic book property.
Kopija koju sam gledao je nekakav asinhroni VHS rip tako da na osnovu nje zaista ne mogu ući u nekakvo ocenjivanje stilksih i zanatskih elemenata filma, ali u suštini MIRKO I SLAVKO deluje kao kompetentan partizanski film svog doba, negde na nivou proseka unutar žanra ali sa daleko interesantnijom premisom.
IGMANSKI MARŠ Zdravka Šozre, takođe jedna od teskobnijih NOB tema bio je Jankovićev pet project i navodno je činjenica da je izgubio režiju tog projekta ubrzala njegov psihički slom koji će rezultirati samoubistvom.
U tom smislu, angažovanje Torija Jankovića da režira MIRKA I SLAVKA bio je neobičan potez koji je usledio osam godina posle izlaska prvog stripa. Umesto nekog življeg reditelja sklonijeg striposvkoj stilizaciji, kao što je recimo Hajrudin Krvavac, Janković je doneo posebnu teskobu ovom projektu i njegov angažman podseća na trend angažovanja serioznih reditelja poput Ang Leeja ili Kennetha Branagha da rade Marvelove ekranizacije.
Otud MIRKO I SLAVKO ne nudi pulpy akciju kao strip, reč je o origin storyju, dark and gritty filmu sa izraženim art elementima.
Film počinje nacističkim upadom u selo kojom prilikom svi pdrasli bivaju odvedeni. Deca ostaju sama u selu i preuzimaju funkcije odraslih simulirajući njihove uloge što je vrlo arty rešenje. Prošlog leta sam u Italiji gledao izvanredan danski film VI DER BLEV TILBAGE koji ima sličnu temu samo sa SF premisom i naravno deca nisu primorana da krenu u gerilski rat kao ovde. Ta arty dimenzija u kojoj se deca igraju odraslih nije nova, naročito je poznata u raznim pozorišnim komadima ali je na filmu uvek interesantna i daje ovom filmu dodatnu dimenziju.
Zatim se naravno deca aktiviraju u borbi, s tim što su Mirko i Slavku tu više vođe kolektivnog otpora nego zasebni superheroji. Ono što je dobro rešenje jeste to što deca koriste svoje autentične klinačke fore u gerilskim akcijama i neke od njih su tako osmišljene da samo deca mogu da ih izvedu.
Ona arty dimenzija o kojoj sam govorio i generalno mračna atmosfera u kojoj ginu roditelji i druga deca čini da ovaj film malo promaši svoju ciljnu grupu i da postane pretenciozniji jer kako rekoh, ovde nema onog uživanja u ubijanju Nemaca kao kod Krvavca. Međutim, MIRKO I SLAVKO je vrlo zanimljiv film, upravo zbog te dimenzije trasgresivne strip ekranizacije koja poozbiljuje comic book property.
Kopija koju sam gledao je nekakav asinhroni VHS rip tako da na osnovu nje zaista ne mogu ući u nekakvo ocenjivanje stilksih i zanatskih elemenata filma, ali u suštini MIRKO I SLAVKO deluje kao kompetentan partizanski film svog doba, negde na nivou proseka unutar žanra ali sa daleko interesantnijom premisom.
No comments:
Post a Comment