Datum premijere UNIVERSAL SOLDIER 3: REGENERATION, iako se zbog par TV sequela može dovesti u pitanje da li je ovo treći ili peti deo, pao je najnezgodnije moguće vreme. Naime DTV se promenio, naslovi kao BLOOD AND BONE, THE TOURNAMENT ili NINE MILES DOWN a o GIVE EM HELL MALONE da i ne govorimo, doveli su do toga da DTV scena više nije ono što je bila. U tom smislu, DTV je podigao letvicu a REGENERATION je preskaće samo u par segmenata.
Uvodna akciona sekvenca obećava da otac i sin Hyams donose theatrical kvalitet filmu, i zaista u toj sceni se ne štede ni kreativni na materijalni potencijali. Očigledno je da se istočnoevropski setting koristi na tragu završnice filma BOURNE SUPREMACY i REGENERATION nudi dosta solidnu simulaciju toga.
Međutim, ubrzo posle toga usledi pad. Kada teroristi zauzmu Černobilj, usledi niz scena pregovora i dijaloga koje su statične, neopterećene toliko lošom glumom i slabim dijalozima koliko zaista nepodnošljivo statičnom rediteljskom egzekucijom, kao da nikome nije stalo do tih scena. I onda se takve dijaloške scene ređaju da bi se malo razbile još jednom akcionom, i to nažalost tek osrednjom zbog toga što je njen protagonista topbillovani UFC šibadžija Andrej Arlovski (ne Meho, nije sin Terese orlowski) koji je verovatno sjajan ako nekog treba da prebije u stvarnosti, ali nije atraktivan za film jer je sirovina sa jako rudimentarnim borilačkim pokretima i harizmom ravnom nuli. Iako su UniSol vojnici tu da ne bi imali karakter i emocije, cela poenta prvog filma bila je da govori o karakteru koji se probija ispod naslaga brejnvošinga, posle smrti i uskrsnuća.
Oko polovine filma u igru se vraća Van Damme i to na velika vrata. Naime, Luc je posle traumatičnog iskustva uzrokovanog time što je ubijen, zamrznut, oživljen i u više navrata uključen u sukobe sa superubicama slične životne priče, otišao u Švajcarsku kako bi se malo socijalizovao. Naravno, socijalizacija teško ide što je i očekivano imajući u vidu njegov problem. Sav mukom postignuti progres nažalost mora biti doveden u pitanje kada svetski mir ponovo mora da bude zaštićen nekontrolisanom destrukcijom, bolom i nasiljem koje samo Luc može da ostvari.
Negde u toj fazi, i Dolph ulazi u igru i tu film zaživi na svom drugom koloseku, koji je bio prisutan i u prvom filmu, a to je horor dimenzija. Dolph sjajno igra nabildovanog bolesnika i zaista unosi spooky atmosferu. Svemu tome doprinosi to što je Dolph dovoljno omatorio da zaista izgleda kao vlastiti leš (dočim Van Damme ne liči više ni na svoj leš koliko je izobličen).
Sa Van Dammeom i Dolphom u igri film dobija na karakteru. I onda kada se prebrode par scena sa lažnim dilemama u smislu da li Luca ipak vratiti u borbu ili ne, imajući u vidu kakve bi to posledice imalo po njega, kreće završna akciona etapa koja se grubo rečeno sastoji iz tri dela.
Prvi deo čini povratak Hyamsovih u svet spektakularnih kadar sekvenci koje je tata H. pravio u filmu BUSTING. Lucov upad u Černobilj je urađen u CHILDREN OF MEN maniru. Kad kažem maniru, onda upozoravam da ne očekujete Cuaronov nivo već oslanjanje na to i tu film dolazi na jako visok nivo. U pojedinim momentima, ove scene nose i nešto zdravog smisla za humor.
Zatim sledi scena u kojoj se obračunavaju Van Damme i Dolph koja je isto sjajna. Ona doduše nije iz jednog kadra ali je stepen destrukcije koji oni anlišuju kako na tela svojih dublera tako i scenografiju ogroman plus je sama Dolphova smrt bazirana na izopačenom crnohumornom nasilju sa kojim smo se eventualno mogli sresti kod Verhoevena u TOTAL RECALL.
Konačno, Van Damme uspeva da malo razigra Arlovskog, ali realno Van Damme se bije za obojicu. Andrej je drvo javorovo tako da čak ni Van Damme ne uspeva da ga razigra u dovoljnoj meri. No, taj fajt je solidan.
Nažalost, kao što se iz ovog komentara jasno vidi REGENERATION ne funkcioniše kao celina, a to se posle onih gorenavedenih odličnih naslova ne može više tolerisati u DTVu. Na nivou pojedinačnih akcionih scena, Hyamsi pokazuju da su klasa i da tu ima theatrical štofa. Još jedan detalj je skor koji je vrlo old school, vrlo 80s sa nekim starinskim efektima na koje smo navikli u tadašnjem SFu. Taj skor daje pojedinim scenama neku vrstu identiteta i izdvaja ih.
Čudno je da su Van Damme i Lundgren ovako slabo prisutni u filmu. Iako ima topbilling, ni Arlovski nema suštinski bitnu ulogu on počne film kao marioneta negativaca a tako ga i završi, tako da ovom filmu nedostaje pravi junak. Moram priznati da me zbunjuje ovakvo odsustvo fokusa kad je reč o likovima, iako je jasno da očigledno producenti žele da polako zamene Lundgrena i Van Dammea u franšizi. Ipak, čudno je da umesto njih nije uveden neki novi noseći junak.
Koliko god ova vrsta dramaturškog problematizovanja delovala suvišno u priči o DTV filmu zaista je jako teško ispratiti DTV akcijaš bez jasne ideje ko je noseći lik, između ostalog i zato što onda akcija nema akcenat.
Najavljeni su još neki filmovi sa Arlovskim i ne znam šta da mislim o tome. U ovom filmu on je jedna Kane Hodderovska figura, maltene više ukrućeni slasher nego unisol ili fighter i ne znam koliki su njegovi potencijali za neku DTV karijeru. Međutim, očigledno je Istočna Evropa od jeftine lokacije za DTV filmove postala i bitno tržište za njih i sada diktira uslove. Ipak,imajući u vidu veliku popularnost UFC koja je mene zaobišla, u suštini je dobro imati martial arts zvezdu koja je relevantna i u samom oktagonu.
* * 1/2 / * * * *
Uvodna akciona sekvenca obećava da otac i sin Hyams donose theatrical kvalitet filmu, i zaista u toj sceni se ne štede ni kreativni na materijalni potencijali. Očigledno je da se istočnoevropski setting koristi na tragu završnice filma BOURNE SUPREMACY i REGENERATION nudi dosta solidnu simulaciju toga.
Međutim, ubrzo posle toga usledi pad. Kada teroristi zauzmu Černobilj, usledi niz scena pregovora i dijaloga koje su statične, neopterećene toliko lošom glumom i slabim dijalozima koliko zaista nepodnošljivo statičnom rediteljskom egzekucijom, kao da nikome nije stalo do tih scena. I onda se takve dijaloške scene ređaju da bi se malo razbile još jednom akcionom, i to nažalost tek osrednjom zbog toga što je njen protagonista topbillovani UFC šibadžija Andrej Arlovski (ne Meho, nije sin Terese orlowski) koji je verovatno sjajan ako nekog treba da prebije u stvarnosti, ali nije atraktivan za film jer je sirovina sa jako rudimentarnim borilačkim pokretima i harizmom ravnom nuli. Iako su UniSol vojnici tu da ne bi imali karakter i emocije, cela poenta prvog filma bila je da govori o karakteru koji se probija ispod naslaga brejnvošinga, posle smrti i uskrsnuća.
Oko polovine filma u igru se vraća Van Damme i to na velika vrata. Naime, Luc je posle traumatičnog iskustva uzrokovanog time što je ubijen, zamrznut, oživljen i u više navrata uključen u sukobe sa superubicama slične životne priče, otišao u Švajcarsku kako bi se malo socijalizovao. Naravno, socijalizacija teško ide što je i očekivano imajući u vidu njegov problem. Sav mukom postignuti progres nažalost mora biti doveden u pitanje kada svetski mir ponovo mora da bude zaštićen nekontrolisanom destrukcijom, bolom i nasiljem koje samo Luc može da ostvari.
Negde u toj fazi, i Dolph ulazi u igru i tu film zaživi na svom drugom koloseku, koji je bio prisutan i u prvom filmu, a to je horor dimenzija. Dolph sjajno igra nabildovanog bolesnika i zaista unosi spooky atmosferu. Svemu tome doprinosi to što je Dolph dovoljno omatorio da zaista izgleda kao vlastiti leš (dočim Van Damme ne liči više ni na svoj leš koliko je izobličen).
Sa Van Dammeom i Dolphom u igri film dobija na karakteru. I onda kada se prebrode par scena sa lažnim dilemama u smislu da li Luca ipak vratiti u borbu ili ne, imajući u vidu kakve bi to posledice imalo po njega, kreće završna akciona etapa koja se grubo rečeno sastoji iz tri dela.
Prvi deo čini povratak Hyamsovih u svet spektakularnih kadar sekvenci koje je tata H. pravio u filmu BUSTING. Lucov upad u Černobilj je urađen u CHILDREN OF MEN maniru. Kad kažem maniru, onda upozoravam da ne očekujete Cuaronov nivo već oslanjanje na to i tu film dolazi na jako visok nivo. U pojedinim momentima, ove scene nose i nešto zdravog smisla za humor.
Zatim sledi scena u kojoj se obračunavaju Van Damme i Dolph koja je isto sjajna. Ona doduše nije iz jednog kadra ali je stepen destrukcije koji oni anlišuju kako na tela svojih dublera tako i scenografiju ogroman plus je sama Dolphova smrt bazirana na izopačenom crnohumornom nasilju sa kojim smo se eventualno mogli sresti kod Verhoevena u TOTAL RECALL.
Konačno, Van Damme uspeva da malo razigra Arlovskog, ali realno Van Damme se bije za obojicu. Andrej je drvo javorovo tako da čak ni Van Damme ne uspeva da ga razigra u dovoljnoj meri. No, taj fajt je solidan.
Nažalost, kao što se iz ovog komentara jasno vidi REGENERATION ne funkcioniše kao celina, a to se posle onih gorenavedenih odličnih naslova ne može više tolerisati u DTVu. Na nivou pojedinačnih akcionih scena, Hyamsi pokazuju da su klasa i da tu ima theatrical štofa. Još jedan detalj je skor koji je vrlo old school, vrlo 80s sa nekim starinskim efektima na koje smo navikli u tadašnjem SFu. Taj skor daje pojedinim scenama neku vrstu identiteta i izdvaja ih.
Čudno je da su Van Damme i Lundgren ovako slabo prisutni u filmu. Iako ima topbilling, ni Arlovski nema suštinski bitnu ulogu on počne film kao marioneta negativaca a tako ga i završi, tako da ovom filmu nedostaje pravi junak. Moram priznati da me zbunjuje ovakvo odsustvo fokusa kad je reč o likovima, iako je jasno da očigledno producenti žele da polako zamene Lundgrena i Van Dammea u franšizi. Ipak, čudno je da umesto njih nije uveden neki novi noseći junak.
Koliko god ova vrsta dramaturškog problematizovanja delovala suvišno u priči o DTV filmu zaista je jako teško ispratiti DTV akcijaš bez jasne ideje ko je noseći lik, između ostalog i zato što onda akcija nema akcenat.
Najavljeni su još neki filmovi sa Arlovskim i ne znam šta da mislim o tome. U ovom filmu on je jedna Kane Hodderovska figura, maltene više ukrućeni slasher nego unisol ili fighter i ne znam koliki su njegovi potencijali za neku DTV karijeru. Međutim, očigledno je Istočna Evropa od jeftine lokacije za DTV filmove postala i bitno tržište za njih i sada diktira uslove. Ipak,imajući u vidu veliku popularnost UFC koja je mene zaobišla, u suštini je dobro imati martial arts zvezdu koja je relevantna i u samom oktagonu.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment