Pogledao sam LAW ABIDING CITIZEN F. Gary Graya. Čak i ja kao ljubitelj stupidnih filmova, moram da priznam da je ovaj praktično negledljiv. Najveći greh ovog filma međutim nije u tome pšto je toliko glup, nego što je ubeđen da je zapravo pametan, što je i učinilo da se za ovaj priojekat attachuju zvezde kao što su Jamie Foxx i Gerard Butler.
U poslednje vreme, moji komentari se sve češće pretvaraju u rantove protiv Gerry Butlera. Sasvim je moguće da nisam senzibiliziran za njegov stil glume i da mi treba još vremena da provalim u čemu je štos sa njim, ali u LAW ABIDING CITIZEN Jamie Foxx, koji mi takođe nije favorit, zaista ima neuporedivo više simpatija.
LAW ABIDING CITIZEN je film za koji je jako teško reći da ima ideološku dimenziju, međutim, čak i naivnosti se mogu čitati kao ideološka dimenzija. Pre svega, film je smešten u istu onu pravnu krizu američkog društva kakva postoji u filmu THE STAR CHAMBER. Dakle, sudovi nisu sposobni da presude protiv najbrutalnijih zločinaca-marginalaca zbog tog prokletog pravnog sistema koji svima kvari sreću čak i kada je pravda tako jasna. U sedamdesetim, pošto su se ti filmovi obraćali nižim klasama, a često su ih i snimali ljudi koji nisu bili naročito emancipovani, ta nesposobnost junaka i publike da razumeju finese pravnog sistema nekako je delovala simpatično. Danas, to već deluje moronski. Naročito deluje moronski kada je pravda nedostižna u slučaju presude ljudima koji su marginalci i psihopate dakle po definiciji nemaju korumpirane tužioce, mafijaške advokate, pretnje svedocima i ostale pravne lekove iza sebe.
U svakom slučaju, Pensilvanija je nemoćna pre dvojicom zarozanmih, zaraslih, masnih kretena koji su ubili porodicu Gerarda Butlera, ali ne i njega (sic!) te on deset godina kasnije odlučuje da pokaže tužiocu koji se nagodio kao bi ovi bili (u legalnim okvirima maksimalno) kažnjeni, kako je pravni sistem u stvari jedan apsurd kombinujući verbalne tirade šešeljevskog tipa na sudu sa praksom DIE HARD vs SAW tipa na ulicama.
To što je Gerryjev lik tako sposoban da organizuje haos iako je zatočen, objašnjeno je time što je on radio u think tanku CIAe za osmišljavanje atentata. Dakle, on je brainiac koji smišlja atentate a inače vodi wimpy miran život sa porodicom, bez obezbeđenja, a home invasion koji pretrpi NEMA NIKAKVE VEZE sa ovom profesijom kojom se inače bavi i za koju bi bilo logično da je motivisala i neku vrstu odmazde pošto je ipak reč o poslu koji se ne bavi radovanjem ljudi. Povrh svega, čak se ni na jedan način ne analizira dimenzija njegove osvete iz vizure toga da neko ko krši zakone u ime vlasti i države (da, atentat je protivzakonit, Gerry) možda ima malo pomeren prag razumevanja za zakone koji se inače primenjuju.
Potreba ovog filma da bude pametan, i uverenje da mu je pamet adut proističe iz brojnih dramskih scena u kojima Jamie i Gerry smrtno ozbiljno razmenjuju tupave teze o odgovornosti, prošlosti, budućnosti, zločinu, kazni, smrti deteta, životu deteta, šta bi mrtvi žena i dete rekli da vide ovo što se dešava i sličnim temama koje mogu da podele ljudi čije je živote peplelea zlehuda sudbina.
Jamie Foxx inače igra vrlo proaktivnog tužioca koji nema problem sa tim ni da istrči na teren ako treba, iako, ruku na srce, nema konkretnih fizičkih konfrontacija koje bi bile motivisane nekom pulpy postavkom tipa da je pre pravnog fakulteta bio marinac.
LAW ABIDING CITIZEN nije akcioni film, i sekvence koje u njemu imaju veze sa akcijom su više vezane za egzekucije koje se vrše mitraljezima, eksplozijama i sl. što je arsenal akcionog filma, međutimnema akcije u smislu prave punokrvne konfrontacije.
Kurt Wimmer je imao nezasluženi uspeh sa filmom EQUILIBRIUM a LAW ABIDING CITIZEN iako nema takvu unisonu podršku kritike uglavnom biva defiisan kao dve trećine odličnog filma. Moram priznati da su meni sve trećine ovde podjednako loše i ne bih nijednu naročito izdvajao.
* 1/2 / * * * *
U poslednje vreme, moji komentari se sve češće pretvaraju u rantove protiv Gerry Butlera. Sasvim je moguće da nisam senzibiliziran za njegov stil glume i da mi treba još vremena da provalim u čemu je štos sa njim, ali u LAW ABIDING CITIZEN Jamie Foxx, koji mi takođe nije favorit, zaista ima neuporedivo više simpatija.
LAW ABIDING CITIZEN je film za koji je jako teško reći da ima ideološku dimenziju, međutim, čak i naivnosti se mogu čitati kao ideološka dimenzija. Pre svega, film je smešten u istu onu pravnu krizu američkog društva kakva postoji u filmu THE STAR CHAMBER. Dakle, sudovi nisu sposobni da presude protiv najbrutalnijih zločinaca-marginalaca zbog tog prokletog pravnog sistema koji svima kvari sreću čak i kada je pravda tako jasna. U sedamdesetim, pošto su se ti filmovi obraćali nižim klasama, a često su ih i snimali ljudi koji nisu bili naročito emancipovani, ta nesposobnost junaka i publike da razumeju finese pravnog sistema nekako je delovala simpatično. Danas, to već deluje moronski. Naročito deluje moronski kada je pravda nedostižna u slučaju presude ljudima koji su marginalci i psihopate dakle po definiciji nemaju korumpirane tužioce, mafijaške advokate, pretnje svedocima i ostale pravne lekove iza sebe.
U svakom slučaju, Pensilvanija je nemoćna pre dvojicom zarozanmih, zaraslih, masnih kretena koji su ubili porodicu Gerarda Butlera, ali ne i njega (sic!) te on deset godina kasnije odlučuje da pokaže tužiocu koji se nagodio kao bi ovi bili (u legalnim okvirima maksimalno) kažnjeni, kako je pravni sistem u stvari jedan apsurd kombinujući verbalne tirade šešeljevskog tipa na sudu sa praksom DIE HARD vs SAW tipa na ulicama.
To što je Gerryjev lik tako sposoban da organizuje haos iako je zatočen, objašnjeno je time što je on radio u think tanku CIAe za osmišljavanje atentata. Dakle, on je brainiac koji smišlja atentate a inače vodi wimpy miran život sa porodicom, bez obezbeđenja, a home invasion koji pretrpi NEMA NIKAKVE VEZE sa ovom profesijom kojom se inače bavi i za koju bi bilo logično da je motivisala i neku vrstu odmazde pošto je ipak reč o poslu koji se ne bavi radovanjem ljudi. Povrh svega, čak se ni na jedan način ne analizira dimenzija njegove osvete iz vizure toga da neko ko krši zakone u ime vlasti i države (da, atentat je protivzakonit, Gerry) možda ima malo pomeren prag razumevanja za zakone koji se inače primenjuju.
Potreba ovog filma da bude pametan, i uverenje da mu je pamet adut proističe iz brojnih dramskih scena u kojima Jamie i Gerry smrtno ozbiljno razmenjuju tupave teze o odgovornosti, prošlosti, budućnosti, zločinu, kazni, smrti deteta, životu deteta, šta bi mrtvi žena i dete rekli da vide ovo što se dešava i sličnim temama koje mogu da podele ljudi čije je živote peplelea zlehuda sudbina.
Jamie Foxx inače igra vrlo proaktivnog tužioca koji nema problem sa tim ni da istrči na teren ako treba, iako, ruku na srce, nema konkretnih fizičkih konfrontacija koje bi bile motivisane nekom pulpy postavkom tipa da je pre pravnog fakulteta bio marinac.
LAW ABIDING CITIZEN nije akcioni film, i sekvence koje u njemu imaju veze sa akcijom su više vezane za egzekucije koje se vrše mitraljezima, eksplozijama i sl. što je arsenal akcionog filma, međutimnema akcije u smislu prave punokrvne konfrontacije.
Kurt Wimmer je imao nezasluženi uspeh sa filmom EQUILIBRIUM a LAW ABIDING CITIZEN iako nema takvu unisonu podršku kritike uglavnom biva defiisan kao dve trećine odličnog filma. Moram priznati da su meni sve trećine ovde podjednako loše i ne bih nijednu naročito izdvajao.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment