Postoje filmovi koje povremeno repriziram pošto po svom konceptu nude nešto što bi trebalo da mi prija ali nekako nije uspelo prilikom ranijih gledanja. Jedan od takvih filmova je SOLDIER Paul WS Andersona. U vreme kada je izašao, to mi je bio među najočekivanijim filmovima godine. Svemirski rimejk Stevensovog SHANEa sa Kurt Russellom je delovao kao nešto što bi moralo da mi legne. Ne samo da je Kurt ikona, već su tu bile još neke, u ono vreme sam već imao oformljenu ljubav za Gary Buseya a u međuvremenu sam zavoleo i Connie Nielsen i Jason Isaacsa. Međutim, koliko god ovaj film imao adut u Russellu i, što da se lažemo, Andersonu, stvar koja me je od starta naročito ubeđivala da je reč o važnom filmu bio je scenario David Webb Peoplesa, pisca koji nije pisao mnogo ali je sa onim što je uradio nesumnjivo obeležio žanr. Naravno, uz BLADE RUNNER, UNFORGIVEN i TWELVE MONKEYS, Peoples je uradio i SALUTE OF THE JUGGER no, i taj film je drag na neki svoj dementni način.
Nekako, susret Russella i Peoplesa značio je da taj film nije bez đavla i sad sam posle ko zna koje reprize uspeo da dijagnostikujem njegovu osnovnu vrlinu koju mu je paradoksalno i osnovna mana.
Naime, SOLDIER jeste film koji je režirao paul WS Anderson, u kome Kurt Russell igra supervojnika bačenog bukvalno u đubre na planetu smetlište. Ali, istovremeno, koliko god to suludo zvučalo za film te premise, to je ozbiljan film o ponovnom očovečenju jednog robotizovanog ratnika.
I zaista, Andersonova režija tome ide u prilog, on pokušava da bude ozbiljan koliko god može u tako specifičnom SF ambijentu. Za SOLDIER se ne može reći da je hard SF kao što neki govore jer naprosto u njemu ne postoji premisa koja u skladu sa nekim novim naučnim pronalaskom tumači pitanje ljudskosti i sl. Međutim, to jeste jedna vrlo ozbiljna priča u psihološkom smislu, smeštena u petparačke okolnosti.
Već mogu da zamislim Andersona, tada mladog britanskog hot shota u Holivudu, kako bira Peoplesov scenario zato što je sjajan, zato što stiže od pedigriranog pisca i sjajno se čita, i snima SOLDIER, film koji će verovatno biti upamćen kao njegov najveći umetnički i poslovni promašaj.
I upravo bi se SOLDIER mogao uzeti kao paradigma tog best unmade scripta o kojima se stalno priča. Očigledno je Anderson u tom trenutku imao mogućnost da se izbori da snima takav scnario, a Peoples je poznat kao pisac best unmade scriptova -setimo se slučaja sa Braćom Coen - i vidimo je završio sa filmom koji je daleko od bezvrednog ali je svakako vrlo nepristupačan ako se uzme u obzir obim zahvata u produkcionom smislu.
Bez ikakve namere da branim šefove studija, mislim da svakako SOLDIER stoji kao primer best unmade scripta i zašto unmade scripts uglavnom i treba da ostanu unmade, odnsno da posluže kao showcase piscima za neke izvesnije projekte.
SOLDIER je film koji tek sada, sa desetak godina distance, počinje da ima smisla. Dok je u svoje vreme izgledao kao dosadan, patetičan, sporadično čak i nevešto režiran tentpole akcijaš, sa tih desetak godina patine, on dobija dostojanstvo retro SFa, kakav bi ranije snimali sa Chuck Hestonom.
Kurt Russell vrlo dobro preuzima Hestonov tip ozbiljne ali ipak cheesy glume i gradi jedan fizički monumentalan i prenaglašeno psihički traumatizovan lik. smatram da ova rola izmeštena iz konteksta filma od 80 miliona dolara i preneta u svet serioznog SF filma iz 70ih savršeno ima ima smisla. Ipak, 1998. godine, Kurtova uloga u kojoj on izgovori 79 reči za 99 minuta smatrana je apsurdnom.
Štaviše, smatram da je i sam Anderson bio prilično svestan kakav film snima jer SOLDIER u suštini nije režiran kao akcioni film. SOLDIER je baš režiran kao genre bender sa dugim kadrovima u kojima Kurt biva suprotstavljen apokaliptičnim pejzažima, sa brojnim situacijama u kojima se on, bez reči, suočava sa duševnim i fizičkim stihijama. te scene naprosto ne bi tako izgledale u tipičnom akcionom filmu već bi sve bilo ubrzano, apsolutno u funkciji zapleta i spektakla. SOLDIER je definitivno pretenciozniji od toga.
Ono što bi se moglo prebaciti Andersonu jeste to što nije definisao neki savremeni rediteljski postupak nego se držao već pomenutih sedamdesetih, ali to je primedba čiji značaj vremenom bledi jer, realno, danas je SOLDIER retro. Ipak, znajući hipness Andersonove režje inače, i komunikativnost Russellovih uloga, rekao bih da je ovo sve bio deo koncepta.
Pored herojskog SFa sedamdesetih, naslova kao što su PLANET OF THE APES, SOYLENT GREN, OMEGA MAN, na film je uticao i akcioni opus osamdesetih. Zbog setova prva refreneca je MAD MAX ali po načinu borbe prepoznatljiv je i RAMBO. upravo taj RAMBO aspekt priče na neki način sugeriše da se Anderson blago ironično postavlja prema materijalu iako ne kliza u pravcu STARSHIP TROOPERSa. Štaviše, znatno satiričniji Verhoevenov film zapravo ima znatno moderniji rediteljski koncept iako svesno forsira retrofuturističnost.
Peoplesov scenario je u samom korenu tog koncepta i taj tekst je započeo to podizanje letvice koje Anderson i publika nisu mogli da isprate. o Peoplesovim neskrivenim pretenzijama govori izjava da je on smatrao SOLDIER "sidequelom" BLADE RUNNERA. Ljudi iz studija obično vrlo dobro prepoznaju takve scenarije i to su ti koji uprkos svom kvalitetu na kraju ne bivaju snimljeni. To su scenariji za koje industrija i publika uslovno rečeno nisu dorasli. Uostalom, industrija se dugo opirala i samom SOLDIERu. Scenario je čekao 15 godina na snimanje.
U slučaju SOLDIERa to je bio scenario o retrofuturističkom ratniku koji postaje čovek. Da bi taj film bio snimljen, zbog scenografije i miljea u kome se dešava morao je da bude skup. Da bi bio skup, morao je da bude marketovan kao akcioni film. A u suštini, to nije bio akcioni film, već drama sa nešto akcije, i tako je stekao etiketu skandaloznog flopa.
Oni koje ne cene Andersona ovom spisku pogrešnih odluka mogu dodati i uslovnost da režiju tog filma ne dobija najkvalitetniji već najaktuelniji reditelj. Međutim, kod Andersona se mogla naslutiti sklonost ka kontemplativnosti. On jeste bio golden boy koji je potpisao MORTAL KOMBAT, ali je isto tako snimio i EVENT HORIZON.
Paradoksalno, u širem smislu, Anderson je naročito na planu pokušanog, u stvari snimio svoj ključni film u SOLDIERu. Iako ne bih išao toliko daleko da SOLDIER smatram Andersonovim najboljim filmom, svakako mislim da mu je ovo daleko najznačajniji film i najhrabriji projekat u koji se upustio. Štaviše, čini mi se da je upravo SOLDIER film u kome bi se eventualno mogao kriti neki Andersonov kultni status, ukoliko neko bude zainteresovan da se bavi takvim stvarima. zanimljivo je da fandom nije prepoznao suštinske ambicije SOLDIERa, naročito ako imamo u vidu da taj krug ceni i daleko opskurnije naslove manjeg dometa. Izvesni bezobrazluk SOLDIERa svakako je razlog što Anderson dugo posle ovog filma nije snimao prave studio-filmove, praktično sve do DEATH RACE.
Ispod naslaga pogrešnih odluka i što je još važnije pogrešnih očekivanja krije se jedan zapravo vrlo ortodoksan retro SF koji sa starenjem dobija na značaju i kvalitetu.
* * * / * * * *
Nekako, susret Russella i Peoplesa značio je da taj film nije bez đavla i sad sam posle ko zna koje reprize uspeo da dijagnostikujem njegovu osnovnu vrlinu koju mu je paradoksalno i osnovna mana.
Naime, SOLDIER jeste film koji je režirao paul WS Anderson, u kome Kurt Russell igra supervojnika bačenog bukvalno u đubre na planetu smetlište. Ali, istovremeno, koliko god to suludo zvučalo za film te premise, to je ozbiljan film o ponovnom očovečenju jednog robotizovanog ratnika.
I zaista, Andersonova režija tome ide u prilog, on pokušava da bude ozbiljan koliko god može u tako specifičnom SF ambijentu. Za SOLDIER se ne može reći da je hard SF kao što neki govore jer naprosto u njemu ne postoji premisa koja u skladu sa nekim novim naučnim pronalaskom tumači pitanje ljudskosti i sl. Međutim, to jeste jedna vrlo ozbiljna priča u psihološkom smislu, smeštena u petparačke okolnosti.
Već mogu da zamislim Andersona, tada mladog britanskog hot shota u Holivudu, kako bira Peoplesov scenario zato što je sjajan, zato što stiže od pedigriranog pisca i sjajno se čita, i snima SOLDIER, film koji će verovatno biti upamćen kao njegov najveći umetnički i poslovni promašaj.
I upravo bi se SOLDIER mogao uzeti kao paradigma tog best unmade scripta o kojima se stalno priča. Očigledno je Anderson u tom trenutku imao mogućnost da se izbori da snima takav scnario, a Peoples je poznat kao pisac best unmade scriptova -setimo se slučaja sa Braćom Coen - i vidimo je završio sa filmom koji je daleko od bezvrednog ali je svakako vrlo nepristupačan ako se uzme u obzir obim zahvata u produkcionom smislu.
Bez ikakve namere da branim šefove studija, mislim da svakako SOLDIER stoji kao primer best unmade scripta i zašto unmade scripts uglavnom i treba da ostanu unmade, odnsno da posluže kao showcase piscima za neke izvesnije projekte.
SOLDIER je film koji tek sada, sa desetak godina distance, počinje da ima smisla. Dok je u svoje vreme izgledao kao dosadan, patetičan, sporadično čak i nevešto režiran tentpole akcijaš, sa tih desetak godina patine, on dobija dostojanstvo retro SFa, kakav bi ranije snimali sa Chuck Hestonom.
Kurt Russell vrlo dobro preuzima Hestonov tip ozbiljne ali ipak cheesy glume i gradi jedan fizički monumentalan i prenaglašeno psihički traumatizovan lik. smatram da ova rola izmeštena iz konteksta filma od 80 miliona dolara i preneta u svet serioznog SF filma iz 70ih savršeno ima ima smisla. Ipak, 1998. godine, Kurtova uloga u kojoj on izgovori 79 reči za 99 minuta smatrana je apsurdnom.
Štaviše, smatram da je i sam Anderson bio prilično svestan kakav film snima jer SOLDIER u suštini nije režiran kao akcioni film. SOLDIER je baš režiran kao genre bender sa dugim kadrovima u kojima Kurt biva suprotstavljen apokaliptičnim pejzažima, sa brojnim situacijama u kojima se on, bez reči, suočava sa duševnim i fizičkim stihijama. te scene naprosto ne bi tako izgledale u tipičnom akcionom filmu već bi sve bilo ubrzano, apsolutno u funkciji zapleta i spektakla. SOLDIER je definitivno pretenciozniji od toga.
Ono što bi se moglo prebaciti Andersonu jeste to što nije definisao neki savremeni rediteljski postupak nego se držao već pomenutih sedamdesetih, ali to je primedba čiji značaj vremenom bledi jer, realno, danas je SOLDIER retro. Ipak, znajući hipness Andersonove režje inače, i komunikativnost Russellovih uloga, rekao bih da je ovo sve bio deo koncepta.
Pored herojskog SFa sedamdesetih, naslova kao što su PLANET OF THE APES, SOYLENT GREN, OMEGA MAN, na film je uticao i akcioni opus osamdesetih. Zbog setova prva refreneca je MAD MAX ali po načinu borbe prepoznatljiv je i RAMBO. upravo taj RAMBO aspekt priče na neki način sugeriše da se Anderson blago ironično postavlja prema materijalu iako ne kliza u pravcu STARSHIP TROOPERSa. Štaviše, znatno satiričniji Verhoevenov film zapravo ima znatno moderniji rediteljski koncept iako svesno forsira retrofuturističnost.
Peoplesov scenario je u samom korenu tog koncepta i taj tekst je započeo to podizanje letvice koje Anderson i publika nisu mogli da isprate. o Peoplesovim neskrivenim pretenzijama govori izjava da je on smatrao SOLDIER "sidequelom" BLADE RUNNERA. Ljudi iz studija obično vrlo dobro prepoznaju takve scenarije i to su ti koji uprkos svom kvalitetu na kraju ne bivaju snimljeni. To su scenariji za koje industrija i publika uslovno rečeno nisu dorasli. Uostalom, industrija se dugo opirala i samom SOLDIERu. Scenario je čekao 15 godina na snimanje.
U slučaju SOLDIERa to je bio scenario o retrofuturističkom ratniku koji postaje čovek. Da bi taj film bio snimljen, zbog scenografije i miljea u kome se dešava morao je da bude skup. Da bi bio skup, morao je da bude marketovan kao akcioni film. A u suštini, to nije bio akcioni film, već drama sa nešto akcije, i tako je stekao etiketu skandaloznog flopa.
Oni koje ne cene Andersona ovom spisku pogrešnih odluka mogu dodati i uslovnost da režiju tog filma ne dobija najkvalitetniji već najaktuelniji reditelj. Međutim, kod Andersona se mogla naslutiti sklonost ka kontemplativnosti. On jeste bio golden boy koji je potpisao MORTAL KOMBAT, ali je isto tako snimio i EVENT HORIZON.
Paradoksalno, u širem smislu, Anderson je naročito na planu pokušanog, u stvari snimio svoj ključni film u SOLDIERu. Iako ne bih išao toliko daleko da SOLDIER smatram Andersonovim najboljim filmom, svakako mislim da mu je ovo daleko najznačajniji film i najhrabriji projekat u koji se upustio. Štaviše, čini mi se da je upravo SOLDIER film u kome bi se eventualno mogao kriti neki Andersonov kultni status, ukoliko neko bude zainteresovan da se bavi takvim stvarima. zanimljivo je da fandom nije prepoznao suštinske ambicije SOLDIERa, naročito ako imamo u vidu da taj krug ceni i daleko opskurnije naslove manjeg dometa. Izvesni bezobrazluk SOLDIERa svakako je razlog što Anderson dugo posle ovog filma nije snimao prave studio-filmove, praktično sve do DEATH RACE.
Ispod naslaga pogrešnih odluka i što je još važnije pogrešnih očekivanja krije se jedan zapravo vrlo ortodoksan retro SF koji sa starenjem dobija na značaju i kvalitetu.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment