Najzad se pojavio DVD rip filma CRANK: HIGH VOLTAGE. Taylor i Neveldine su snimili film posle koga čovek mora da sedne i odahne i to u najpozitivnijem smislu tog gesta.
CRANK: HIGH VOLTAGE je dosta teško nazvati filmom per se, pošto to nije u onom akademskom smislu. Naime, reference koje bi se pre mogle koristiti jeste da je to walkthrough GTA koji je snimio Takashi Miike. Ja nemam problem da to nazovem filmom ali znam dosta ljudi koji imaju.
Mislim da je taj spoj GTA i Takashi Miikea najbolja referenca za ovaj film. Prvih deset minuta filma su apsolutno čist Takashi Miike i u principu film ni kasnije nije mnogo drugačiji. Štaviše, reklo bi se da je Miike svesna refrenca u ovom filmu, naročito ako imamo u vidu dizajn trijada koji više liče na miikeovske jakuze. E sad u filmovima poput DEAD OR ALIVE i sl. Miike ima takve deonice koje traju po nekoliko minuta. Ovde ludilo traje neprestano sat i po vremena. Rečju, HIGH VOLTAGE je kao Miike bez dosadnih delova.
Što se GTA reference tiče, LA iz ovog filma je apsolutno kao Vice City. Neveldine i Taylor uživaju u groteksnim prikazima gang kulture i nesposobne policije, većina ljudi koji se pojavljuju na ulici su stripovski gang likovi kakvi bi se očekivali u GTA. Svi imaju neke gadne planove i namere, fenomenalno su dizajnirani i zaista kao da su izašli iz neke jako cool igrice.
Konačno, treći uticaj su stripovi. Određeni koncepti, recimo ideja o demigod stoletnjem kinezu Poon Dongu i još nekim stvarima koje neću spoilovati, dolaze pravo iz nečega što liči na garthennisovštinu prvog reda, s tim što je očišćeno od Ennisovih često besmislenih dijaloških tirada.
Dakle, sasvim je jasno odakle na planu uticaja dolaze Neveldine i Taylor. Oni su vanbračna deca Meha Krljića. Ironija je samo u tome što sam Meho ne bi snimio ovakav film ali bi zato svojim pogubnim uticajem naterao svakog drugog da snimi ovakav film. O produženosti Mehove nevidljive ruke svedoči i to da je muziku za film napisao Mike Patton.
Što se egzekucije tiče, Neveldine i Taylor idu korak dalje što se tiče kinetičnosti svog postupka. HIGH VOLTAGE je ozbiljan atak na čula na svakom smislu, ali nekako je u svojoj agresiji, mešavini stilova i nekoherentnosti uspeo da bude dosledan i na kraju ostavlja utisak jedne sasvim zaokružene celine. Dakle, ovaj film uspeva da iz svoje nekonzistentnosti izgradi ubedljiv koncept, ali isto tako zahteva gledaoca koji je raspoložen da ga Neveldine i Taylor siluju sat i po vremena. Meni to nije bilo problem, pošto u principu volim da igram GTA igre i nemam problem sa tom vrstom pritiska ali verujem da ima gledalaca koji to ne mogu da podnesu.
Teško je reći da li je HIGH VOLTAGE nešto novo u svetu filma, ili je samo naprosto nešto drugačije, ali nesumnjivo je da se ne može meriti tipičnim akademskim aršinima. Druga stvar koja me raduje jeste to da u svetu akcionog filma najzad imamo film koji nije za svakoga, što je odavno počelo da nam nedostaje. Naime, kada su akcijaši pistali mejnstrim i kada su praktično postali okosnica A-filma, onda su se odjednom pretvorili u vrhunac mejnstrim izraza.
I tada su akcijaši izgubili oštricu koju su imali u svojim sjajnim danima, kada su nastajali tako obsceni naslovi poput recimo Lesterovog COMMANDOa. HIGH VOLTAGE je ta vrsta filma. Teško je za njega reći da je sjajan film na način na koji je to GONE WITH THE WIND, niti da je za svakoga, ali upravo mu ta ekskluzivnost i autsajderska pozicija daje glavni ideološki atribut kao važnom vesniku autentičnog grindhouse revivala. SDve ono o čemu Rodriguez priča, Neveldine i Taylor rade.
Ove godine je američki repertoarski film počeo da ubacuje sjajne naslove iz B-produkcije, prvo je TAKEN koji smo mi gledali prošle godine dominirao na blagajnama, onda su se pojavili PUSH i HIGH VOLTAGE. Mislim da ljubitelji B-filma mogu biti zadovoljni.
Prava je šteta što HIGH VOLTAGE nije bio veći hit pošto mislim da je sa njim Statham postao jedna od retkih zvezda koja uporedo ima dve cutting edge akcione franšize, i dva sjajna lika u njima, Franka Martina i Chev Cheliosa. Nažalost, čini se da posle skora poslednjih nastavaka, te franšize neko vreme neće ići u bioskope i Stathamov trud ostaje pomalo nenagrađen.
* * * * / * * * *
CRANK: HIGH VOLTAGE je dosta teško nazvati filmom per se, pošto to nije u onom akademskom smislu. Naime, reference koje bi se pre mogle koristiti jeste da je to walkthrough GTA koji je snimio Takashi Miike. Ja nemam problem da to nazovem filmom ali znam dosta ljudi koji imaju.
Mislim da je taj spoj GTA i Takashi Miikea najbolja referenca za ovaj film. Prvih deset minuta filma su apsolutno čist Takashi Miike i u principu film ni kasnije nije mnogo drugačiji. Štaviše, reklo bi se da je Miike svesna refrenca u ovom filmu, naročito ako imamo u vidu dizajn trijada koji više liče na miikeovske jakuze. E sad u filmovima poput DEAD OR ALIVE i sl. Miike ima takve deonice koje traju po nekoliko minuta. Ovde ludilo traje neprestano sat i po vremena. Rečju, HIGH VOLTAGE je kao Miike bez dosadnih delova.
Što se GTA reference tiče, LA iz ovog filma je apsolutno kao Vice City. Neveldine i Taylor uživaju u groteksnim prikazima gang kulture i nesposobne policije, većina ljudi koji se pojavljuju na ulici su stripovski gang likovi kakvi bi se očekivali u GTA. Svi imaju neke gadne planove i namere, fenomenalno su dizajnirani i zaista kao da su izašli iz neke jako cool igrice.
Konačno, treći uticaj su stripovi. Određeni koncepti, recimo ideja o demigod stoletnjem kinezu Poon Dongu i još nekim stvarima koje neću spoilovati, dolaze pravo iz nečega što liči na garthennisovštinu prvog reda, s tim što je očišćeno od Ennisovih često besmislenih dijaloških tirada.
Dakle, sasvim je jasno odakle na planu uticaja dolaze Neveldine i Taylor. Oni su vanbračna deca Meha Krljića. Ironija je samo u tome što sam Meho ne bi snimio ovakav film ali bi zato svojim pogubnim uticajem naterao svakog drugog da snimi ovakav film. O produženosti Mehove nevidljive ruke svedoči i to da je muziku za film napisao Mike Patton.
Što se egzekucije tiče, Neveldine i Taylor idu korak dalje što se tiče kinetičnosti svog postupka. HIGH VOLTAGE je ozbiljan atak na čula na svakom smislu, ali nekako je u svojoj agresiji, mešavini stilova i nekoherentnosti uspeo da bude dosledan i na kraju ostavlja utisak jedne sasvim zaokružene celine. Dakle, ovaj film uspeva da iz svoje nekonzistentnosti izgradi ubedljiv koncept, ali isto tako zahteva gledaoca koji je raspoložen da ga Neveldine i Taylor siluju sat i po vremena. Meni to nije bilo problem, pošto u principu volim da igram GTA igre i nemam problem sa tom vrstom pritiska ali verujem da ima gledalaca koji to ne mogu da podnesu.
Teško je reći da li je HIGH VOLTAGE nešto novo u svetu filma, ili je samo naprosto nešto drugačije, ali nesumnjivo je da se ne može meriti tipičnim akademskim aršinima. Druga stvar koja me raduje jeste to da u svetu akcionog filma najzad imamo film koji nije za svakoga, što je odavno počelo da nam nedostaje. Naime, kada su akcijaši pistali mejnstrim i kada su praktično postali okosnica A-filma, onda su se odjednom pretvorili u vrhunac mejnstrim izraza.
I tada su akcijaši izgubili oštricu koju su imali u svojim sjajnim danima, kada su nastajali tako obsceni naslovi poput recimo Lesterovog COMMANDOa. HIGH VOLTAGE je ta vrsta filma. Teško je za njega reći da je sjajan film na način na koji je to GONE WITH THE WIND, niti da je za svakoga, ali upravo mu ta ekskluzivnost i autsajderska pozicija daje glavni ideološki atribut kao važnom vesniku autentičnog grindhouse revivala. SDve ono o čemu Rodriguez priča, Neveldine i Taylor rade.
Ove godine je američki repertoarski film počeo da ubacuje sjajne naslove iz B-produkcije, prvo je TAKEN koji smo mi gledali prošle godine dominirao na blagajnama, onda su se pojavili PUSH i HIGH VOLTAGE. Mislim da ljubitelji B-filma mogu biti zadovoljni.
Prava je šteta što HIGH VOLTAGE nije bio veći hit pošto mislim da je sa njim Statham postao jedna od retkih zvezda koja uporedo ima dve cutting edge akcione franšize, i dva sjajna lika u njima, Franka Martina i Chev Cheliosa. Nažalost, čini se da posle skora poslednjih nastavaka, te franšize neko vreme neće ići u bioskope i Stathamov trud ostaje pomalo nenagrađen.
* * * * / * * * *
No comments:
Post a Comment