Ponovo sam pogledao CONSPIRACY THEORY Richarda Donnera, film koji mi je još onomad 1997. bio vrlo zanimljiv iako ne do kraja dobar. Pomislio sam da će mi sad biti jasnije šta je zapravo problem ovog filma, ali nisam ništa bliži rešenju.
Sličan osećaj povodom ovog filma ima Roger Ebert koji smatra da je reč o sjajnom scenariju za mali film koji je onda studio naduvao da bude veliki spektakl i da je to bila greška. U principu, jedini je Ebert u analizi ovog filma pokušao da dokuči šta je problem jer je bio hookovan celim konceptom.
Ja mislim da je Ebert delimično na tragu problema, ali da ga nije definisao do kraja iz prostog razloga što se i ja slažem da je ovo verovatno najbolji Helgelandov scenario (LA CONFIDENTIAL ne računam) na nivou koncepta i egzekucije. Zaista se retko i u najjačem holivudskom high concept filmu, raspisanom do detalja sreće ovakva osmišljenost likova i stuacija i zaista jako retko u filmu svi elementi high concepta funkcionišu kao ovde.
Pre svega sam koncept priče o teorteičaru zavere koji stalno priča o tim teorijama dok se na kraju ne ispostavi da je jedna od njih tačna, je sjajan. Isto tako je sjajno to što se ispostavi da je on ne samo oko neke od njih u pravu već i da je on sam produkt jedne od zavera.
Zatim, ljubavna priča između dvoje junaka koja je jako slična ljubavnoj priči iz TAXI DRIVERa sa kojim ovaj film otvoreno polemiše, ne samo kroz to što je junakom day job da je taksista, nego i kroz detalje sa muzičarima na ulici, gde ludi muškarac postaje normalniji pored vrlo racionalne žene i vice versa dok se nađu ili ne nađu negde na sredini. Ovde ta ljubavna priča nije klasično nakalemljena kao u većini high concept filmova već govori o junacima i njihovoj transformaciji.
Zatim, sam glavni junak, koji je simpatičan, ali ne na veseo već na vrlo elegičan način, i u stvari je reinmterpretacija Travis Bicklea za nove okolnosti, svakako stoji kao jedan od upečatljivijih karaktera koji su se pojavili u komericjalnom američkom filmu.
Konačno, zaplet je odlično vođen, čak su i pasažne scene dobro osmišljene, a Donner je iako veteran sasvim solidno realizovao celu stvar.
I opet nešto fali filmu kao celini?
Ne znam da li je možda problem u ritmu jer recimo scenaristički znatno slabiji ENEMY OF THE STATE Tony Scotta mnogo bolje funkcioniše i ostavlja snažniji utisak kao celina od CONSPIRACY THEORY. Ili je problem u rediteljskom postupku koji je uz sva unapređenja ipak negde too 80s za svežinu scenarističkog materijala, jer Donner je u krajnjoj liniji gotovo 30 godina stariji čak i od veterana 80s akcijaša.
Ili je možda glavni junak previše mračan i ometa da se dobro osmišljena zabava slobodno razdvaja što bi nas dovelo do paradoksa da je u stvari previše kvaliteta upropastilo film, što se ranije dešavalo dobrim filmovima na blagajni, ali retko kada je suvišpe toga dobrog razaralo film u sebi.
Čini mi se da se možda baš to nemoguće desilo ovom filmu što ga ne čini manje zanimljivim i intrigantnim, naročito profesionalcima koji žele da se udube u neke od tananijih pitanja mehanike filmske priče i žanra u celini. U svakom slučaju, ovo je film kome ću se definitivno vraćati kako bih konačno dijagnosticirao njegov problem.
* * * / * * * *
Sličan osećaj povodom ovog filma ima Roger Ebert koji smatra da je reč o sjajnom scenariju za mali film koji je onda studio naduvao da bude veliki spektakl i da je to bila greška. U principu, jedini je Ebert u analizi ovog filma pokušao da dokuči šta je problem jer je bio hookovan celim konceptom.
Ja mislim da je Ebert delimično na tragu problema, ali da ga nije definisao do kraja iz prostog razloga što se i ja slažem da je ovo verovatno najbolji Helgelandov scenario (LA CONFIDENTIAL ne računam) na nivou koncepta i egzekucije. Zaista se retko i u najjačem holivudskom high concept filmu, raspisanom do detalja sreće ovakva osmišljenost likova i stuacija i zaista jako retko u filmu svi elementi high concepta funkcionišu kao ovde.
Pre svega sam koncept priče o teorteičaru zavere koji stalno priča o tim teorijama dok se na kraju ne ispostavi da je jedna od njih tačna, je sjajan. Isto tako je sjajno to što se ispostavi da je on ne samo oko neke od njih u pravu već i da je on sam produkt jedne od zavera.
Zatim, ljubavna priča između dvoje junaka koja je jako slična ljubavnoj priči iz TAXI DRIVERa sa kojim ovaj film otvoreno polemiše, ne samo kroz to što je junakom day job da je taksista, nego i kroz detalje sa muzičarima na ulici, gde ludi muškarac postaje normalniji pored vrlo racionalne žene i vice versa dok se nađu ili ne nađu negde na sredini. Ovde ta ljubavna priča nije klasično nakalemljena kao u većini high concept filmova već govori o junacima i njihovoj transformaciji.
Zatim, sam glavni junak, koji je simpatičan, ali ne na veseo već na vrlo elegičan način, i u stvari je reinmterpretacija Travis Bicklea za nove okolnosti, svakako stoji kao jedan od upečatljivijih karaktera koji su se pojavili u komericjalnom američkom filmu.
Konačno, zaplet je odlično vođen, čak su i pasažne scene dobro osmišljene, a Donner je iako veteran sasvim solidno realizovao celu stvar.
I opet nešto fali filmu kao celini?
Ne znam da li je možda problem u ritmu jer recimo scenaristički znatno slabiji ENEMY OF THE STATE Tony Scotta mnogo bolje funkcioniše i ostavlja snažniji utisak kao celina od CONSPIRACY THEORY. Ili je problem u rediteljskom postupku koji je uz sva unapređenja ipak negde too 80s za svežinu scenarističkog materijala, jer Donner je u krajnjoj liniji gotovo 30 godina stariji čak i od veterana 80s akcijaša.
Ili je možda glavni junak previše mračan i ometa da se dobro osmišljena zabava slobodno razdvaja što bi nas dovelo do paradoksa da je u stvari previše kvaliteta upropastilo film, što se ranije dešavalo dobrim filmovima na blagajni, ali retko kada je suvišpe toga dobrog razaralo film u sebi.
Čini mi se da se možda baš to nemoguće desilo ovom filmu što ga ne čini manje zanimljivim i intrigantnim, naročito profesionalcima koji žele da se udube u neke od tananijih pitanja mehanike filmske priče i žanra u celini. U svakom slučaju, ovo je film kome ću se definitivno vraćati kako bih konačno dijagnosticirao njegov problem.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment