Pogledao sam OSS 117: LE CAIRE NID D'ESPIONS Michela Hazanavicusa iz 2006. godine. Ovaj kimčni spin na čuvenog tajnog agenta iz petparačkih knjiga Jean Brucea ne treba mešati sa serijom filmova iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka u kojima je OSS 117 bio tretiran kao ozbiljan akcioni junak, francuski pandan James Bondu.
Međutim, nova verzija je komična i više izgleda kao spoof Bondova uz šezdesetih nego kao reakcija na savremene Bond filmove. Vrlo sličnu transformaciju doživeo je STARSKY & HUTCH kada ga se dohvatio Todd Philips u svom filmu.
Hazanavicius je snimio odličan i vizuelno bogat film koji istovbremeno funkcioniše i kao pastiš i kao parodija Bond filmova iz šezedesetih. Hazanavicius naizmenično fetišizuje arhaične filmmakerske tehnike tog doba poput rear projekcije i smenjuje ih sa nekim vrlo moderno realizovanim scenama (groblje kostura na dnu Sueckog kanala, briljantna scena) i očigledno je da ovom filmu pristupa znatno studioznije nego što bi se očekivalo od jednog ovakvog spoofa.
Pored scene u Sueckom kanalu, briljantna je i scena obračuna u hotelskoj sobi a i potonje ikonoklastično polemisanje sa konvencijom prikaza ljubavnih scena iz Bond filmova.
Jean Dujardin je sjajan kao OSS 117, uspeo je da potpuno preuzme fizikalnost Sean Conneryja i da je ironizuje maksimalno, sa sve hipertrofiranim osmehom prepunim biserno belih zuba.
Što se glume tiče, OSS 117 je Dujardinov show a on je komičar koji to uspeva da iznese, a siguran sam da bi mi ta uloga bila još efektnija da mogu da dokučim sve igre rečima i akcentima kojima se služi.
Ja nisam gledao ranije OSS 117 filmove, premda znam da oni praktično sežu još pre Bonda, no samim tim što ih nisam gledao, ne znam u kojoj meri se Hazanavicius osvrtao i na njih.
Ipak, smatram da je ovo čitanje iz ključa polemike sa Bondom sasvim legitimno pošto je danas svaka vrsta filmmakinga u domenu superagenata podložna nekoj vrsti pozicioniranja u odnosu na Bonda.
U svakom slučaju, preporučujem Hazanaviciusov film, iako su nas francuske komedije često učile da ih izbegavamo.
* * * / * * * *
Međutim, nova verzija je komična i više izgleda kao spoof Bondova uz šezdesetih nego kao reakcija na savremene Bond filmove. Vrlo sličnu transformaciju doživeo je STARSKY & HUTCH kada ga se dohvatio Todd Philips u svom filmu.
Hazanavicius je snimio odličan i vizuelno bogat film koji istovbremeno funkcioniše i kao pastiš i kao parodija Bond filmova iz šezedesetih. Hazanavicius naizmenično fetišizuje arhaične filmmakerske tehnike tog doba poput rear projekcije i smenjuje ih sa nekim vrlo moderno realizovanim scenama (groblje kostura na dnu Sueckog kanala, briljantna scena) i očigledno je da ovom filmu pristupa znatno studioznije nego što bi se očekivalo od jednog ovakvog spoofa.
Pored scene u Sueckom kanalu, briljantna je i scena obračuna u hotelskoj sobi a i potonje ikonoklastično polemisanje sa konvencijom prikaza ljubavnih scena iz Bond filmova.
Jean Dujardin je sjajan kao OSS 117, uspeo je da potpuno preuzme fizikalnost Sean Conneryja i da je ironizuje maksimalno, sa sve hipertrofiranim osmehom prepunim biserno belih zuba.
Što se glume tiče, OSS 117 je Dujardinov show a on je komičar koji to uspeva da iznese, a siguran sam da bi mi ta uloga bila još efektnija da mogu da dokučim sve igre rečima i akcentima kojima se služi.
Ja nisam gledao ranije OSS 117 filmove, premda znam da oni praktično sežu još pre Bonda, no samim tim što ih nisam gledao, ne znam u kojoj meri se Hazanavicius osvrtao i na njih.
Ipak, smatram da je ovo čitanje iz ključa polemike sa Bondom sasvim legitimno pošto je danas svaka vrsta filmmakinga u domenu superagenata podložna nekoj vrsti pozicioniranja u odnosu na Bonda.
U svakom slučaju, preporučujem Hazanaviciusov film, iako su nas francuske komedije često učile da ih izbegavamo.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment