Pogledao sam dokumentarni film IDI AMIN DADA: AUTOPORTRAIT Barbeta Schroedera.
Karakteristika ovog interesantnog filma je to što govori o Idi Aminu kroz njegove intervjue, sa minimalnom intruzijom autora koji samo ređaju intervjue i poneki komentar ubace time što iza određenih izjava ubacuju informaciju o tome šta se desilo kao posledica tog razmišljanja.
Ono što je osnovna karakteristika ovog filma jeste da se karakter Idi Amina slika krozn njegove istupe, monologe i stavove, što nas dovodi do zaključka sličnog onom o filmu W a to je da je Idi Amin bio nedorasla osoba čija je svirepost i bezobrazluk prositicao iz njegove nezrelosti.
Međutim, šta se izvlači kao zaključak iz ovog filma? Prvo to da je i Idi Amin bio čovek sa svojim slabostima i vrlinama, i da se kroz njegovu nepatvorenu ljudskost zamuti odnos prema njegovoj svirepoj vladavine. Zatim, daje se jedan elitistički pogled na stvari, da ne može običan čovek, naročito ne običan čovek u Africi rastrzan atavizmima da vodi vlastitu zemlju, naročito u kontekstu savremene politike, što je na neki način i perfidna apologija kolonijalizma. I konačno, time što se Idi Amin uzima kao ličnost koja je poptuno inokosna, zanemaruju se širi faktori koji su ga doveli na vlast a koji nesumnjivo uključuju i strane sile koje su učestvovale u njegovom postavljanju.
Siguran sam da mnogi od ovih utisaka nisu bili Barbetova namera, već da je on želeo da prikaže jednu koloritnu ličnost sakrivenu iza jednom mistifikovanog režima. Međutim, ovi utisci pokazuju kako je ovaj atraktivni Schroederov pristup zapravo paušalan.
IDI AMIN DADA: AUTOPORTRAIT je odličan kao dopunsko gledanje za one koji su malo šire ispratili ovu temu, i kako rekoh, koncept je zanimljiv. Međutim, čini mi se da Barbet niti autori koji se bave ovakvim temama ne mogu u startu računati na potpunu upućšenost gledalaca i da je ipak ovaj autoprtret morao biti jače kontekstualizovan da bi bolje stajao kao samostalno ostvarenje.
* * * / * * * *
Karakteristika ovog interesantnog filma je to što govori o Idi Aminu kroz njegove intervjue, sa minimalnom intruzijom autora koji samo ređaju intervjue i poneki komentar ubace time što iza određenih izjava ubacuju informaciju o tome šta se desilo kao posledica tog razmišljanja.
Ono što je osnovna karakteristika ovog filma jeste da se karakter Idi Amina slika krozn njegove istupe, monologe i stavove, što nas dovodi do zaključka sličnog onom o filmu W a to je da je Idi Amin bio nedorasla osoba čija je svirepost i bezobrazluk prositicao iz njegove nezrelosti.
Međutim, šta se izvlači kao zaključak iz ovog filma? Prvo to da je i Idi Amin bio čovek sa svojim slabostima i vrlinama, i da se kroz njegovu nepatvorenu ljudskost zamuti odnos prema njegovoj svirepoj vladavine. Zatim, daje se jedan elitistički pogled na stvari, da ne može običan čovek, naročito ne običan čovek u Africi rastrzan atavizmima da vodi vlastitu zemlju, naročito u kontekstu savremene politike, što je na neki način i perfidna apologija kolonijalizma. I konačno, time što se Idi Amin uzima kao ličnost koja je poptuno inokosna, zanemaruju se širi faktori koji su ga doveli na vlast a koji nesumnjivo uključuju i strane sile koje su učestvovale u njegovom postavljanju.
Siguran sam da mnogi od ovih utisaka nisu bili Barbetova namera, već da je on želeo da prikaže jednu koloritnu ličnost sakrivenu iza jednom mistifikovanog režima. Međutim, ovi utisci pokazuju kako je ovaj atraktivni Schroederov pristup zapravo paušalan.
IDI AMIN DADA: AUTOPORTRAIT je odličan kao dopunsko gledanje za one koji su malo šire ispratili ovu temu, i kako rekoh, koncept je zanimljiv. Međutim, čini mi se da Barbet niti autori koji se bave ovakvim temama ne mogu u startu računati na potpunu upućšenost gledalaca i da je ipak ovaj autoprtret morao biti jače kontekstualizovan da bi bolje stajao kao samostalno ostvarenje.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment