Pošto je ovo sedmica bavljenja dekonstruisanjem superheroja, odlučio sam da vidim šta na tu temu kažu Rusi.
Oni su snimili film MEČENOSED Filipa Jankovskog koji se bavi snalaženjem jednog čovega sa natprirodnim borilačkim moćima u tranzicionoj Rusiji. U ovom konkretnom slučaju, iako ruska situacija sigurno pogoduje takvom zapletu, junak nije kostimirani superheroj, kreće se obučen skromno po margini društva. međutim ima snažne sudare sa tranzicijom.
Naime, glevni junak ovog filma voli lepe devojke, i zbog njih upada u sukobe sa onima koji imaju lepe devojke u tranzicionoj Rusiji a to su krimosi i deca oligarha. Posle sukoba sa sinom jednog oligarha njegova porodica angažuje henchmana da ga nađe i sredi, a posle ubistva jednog krimosa čiju je devojku zaveo, i policija se daje u poteru za njim.
Film međutim uopšte nije napeti akcijaš kako ovaj zaplet sugeriše iako nudi dosta vrlo energičnih i krvavih scena. Više je reč o jednoj ambicioznoj, neobaroknoj kontemplaciji u kojoj se dosta ide tragom francuskog neobaroka osamdesetih, reditelja kao što su Besson i Beineix, sa akcionim prizorima na tragu korejskih i japanskih filmova, bizarnom krvoločnošću kakva se sreće kod Takashi Miikea recimo.
Iapk, tempo filma, što je i osnovni problem je pre svega ruski, MEČENOSEC je sporiji i od Japanaca i od Korejanaca pa i od mnogih Francuza tako da sporost filma šteti konačnom utisku pošto se ne bazira na kontemplativnosti bilo koje vrste nego na samodopadljivosti i blagoj rediteljevoj infantilnosti. Međutim, ovaj spoj žanrovskih rešenja i art pretenzije je manje-više redak u savremenom filmu i nije imao većih predstavnika, upravo još od vremena narečenih Francuza.
Jankovski je prilično sinhron sa kinematografskim dešavanjima, solidno upotrebljava specijalne efekte i 5 miliona dolara budžeta sasvim uspeva da plasira na ekran. MEČENOSEC nažalost nije dovoljno komunikativan da ostvari širi internacionalni uspeh izuzev u najužim žanrovskim krugovima, pošto u pojedinim deoniciama zaista ozbiljno iskušava gledaočevo strpljenje. Međutim, da nije takav, sigurno bi imao impact, naročito među istočnoevropskim filmmejkerima.
U principu te mešavine žanra i arta uvek imaju snažan odjek. Uostalom zar nisu naslovi poput DIVE zadužili prisustvom Darka Bajića u našoj kinematografiji.
Zanima me kako na MEČENOSEC reaguje neko ko ima izgrađeniju sposobnost podnošenja sporih filmova. Moguće je da takav gledalac ima znatno bolji utisak o njemu.
U svakom slučaju, reč je o naslovu vrednom pažnje koji pokazuje da se jako zanimljive stvari dešavaju u ruskom viskobudžetnom filmu.
* * 1/2 / * * * *
Oni su snimili film MEČENOSED Filipa Jankovskog koji se bavi snalaženjem jednog čovega sa natprirodnim borilačkim moćima u tranzicionoj Rusiji. U ovom konkretnom slučaju, iako ruska situacija sigurno pogoduje takvom zapletu, junak nije kostimirani superheroj, kreće se obučen skromno po margini društva. međutim ima snažne sudare sa tranzicijom.
Naime, glevni junak ovog filma voli lepe devojke, i zbog njih upada u sukobe sa onima koji imaju lepe devojke u tranzicionoj Rusiji a to su krimosi i deca oligarha. Posle sukoba sa sinom jednog oligarha njegova porodica angažuje henchmana da ga nađe i sredi, a posle ubistva jednog krimosa čiju je devojku zaveo, i policija se daje u poteru za njim.
Film međutim uopšte nije napeti akcijaš kako ovaj zaplet sugeriše iako nudi dosta vrlo energičnih i krvavih scena. Više je reč o jednoj ambicioznoj, neobaroknoj kontemplaciji u kojoj se dosta ide tragom francuskog neobaroka osamdesetih, reditelja kao što su Besson i Beineix, sa akcionim prizorima na tragu korejskih i japanskih filmova, bizarnom krvoločnošću kakva se sreće kod Takashi Miikea recimo.
Iapk, tempo filma, što je i osnovni problem je pre svega ruski, MEČENOSEC je sporiji i od Japanaca i od Korejanaca pa i od mnogih Francuza tako da sporost filma šteti konačnom utisku pošto se ne bazira na kontemplativnosti bilo koje vrste nego na samodopadljivosti i blagoj rediteljevoj infantilnosti. Međutim, ovaj spoj žanrovskih rešenja i art pretenzije je manje-više redak u savremenom filmu i nije imao većih predstavnika, upravo još od vremena narečenih Francuza.
Jankovski je prilično sinhron sa kinematografskim dešavanjima, solidno upotrebljava specijalne efekte i 5 miliona dolara budžeta sasvim uspeva da plasira na ekran. MEČENOSEC nažalost nije dovoljno komunikativan da ostvari širi internacionalni uspeh izuzev u najužim žanrovskim krugovima, pošto u pojedinim deoniciama zaista ozbiljno iskušava gledaočevo strpljenje. Međutim, da nije takav, sigurno bi imao impact, naročito među istočnoevropskim filmmejkerima.
U principu te mešavine žanra i arta uvek imaju snažan odjek. Uostalom zar nisu naslovi poput DIVE zadužili prisustvom Darka Bajića u našoj kinematografiji.
Zanima me kako na MEČENOSEC reaguje neko ko ima izgrađeniju sposobnost podnošenja sporih filmova. Moguće je da takav gledalac ima znatno bolji utisak o njemu.
U svakom slučaju, reč je o naslovu vrednom pažnje koji pokazuje da se jako zanimljive stvari dešavaju u ruskom viskobudžetnom filmu.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment