U vreme kad je bio aktuelan pokušao sam da gledam JUNO i odustao sam posle 10 minuta pošto mi je bilo nepodnošljivo. Međutim, sinoć sam bio primoran da ga pogledam, i još uvek stojim pri tome da mi utisak iz prvih 10 minuta nije bio pogrešan.
Naime, JUNO je komunikativniji oblik krajnje pretencioznog Sundance filma, sa svim onim obaveznim figurama koje Sundance film ima. Dakle, to je film smešten u američku provinciju, sa čime čak i relativni poznavaoci amerikane poput mene teško mogu da izađu na kraj, plus obilje cinizma unutar likova (što je u svakom slučaju bolje od cinizma u pristupu likovima i zato je JUNO ipak pozitivan primer), plus obilje pop referenci (o čijem krajnje sumnjivom kvalitetu govori situacija u kojoj Juno poredi Argenta i Gordon Lewisa što je u najmanju ruku neukusno), plus u suštini vrlo jednostavna, gotovo banalna priča.
Međutim, Jason Reitman uspeva da ovu celu stvar učini relativno pitkom (sinoć je moja sapatnica doduše zadremala u sceni diskusije u Argentu) time što je okupio vrlo mainstream cast, između ostalog transplantiravši Michael Ceru i Jason Batemana iz ARRESTED DEVELOPMENTa, plus Ellen Page koja je odlična faca, i nekako iskoristio njihov magnetizam da se napadna ekscentričnost Diablo Cody spakuje što efikasnije.
Pa ipak, ni u kom smislu, voleo ga ili ne, JUNO nije važan film. Mislim da je naprosto sticaj okolnosti učinio da ovaj film postigne toliki komercijalni uspeh koji ga je onda izdvojio iz mase Sundance naslova i približio velikim industrijskim priznanjima poput "oskara". ja sam ranije voleo filmove vog tipa, poput HEATHERS. Nažalost, JUNO nije HEATHERS.
* * 1/2 / * * * *
Naime, JUNO je komunikativniji oblik krajnje pretencioznog Sundance filma, sa svim onim obaveznim figurama koje Sundance film ima. Dakle, to je film smešten u američku provinciju, sa čime čak i relativni poznavaoci amerikane poput mene teško mogu da izađu na kraj, plus obilje cinizma unutar likova (što je u svakom slučaju bolje od cinizma u pristupu likovima i zato je JUNO ipak pozitivan primer), plus obilje pop referenci (o čijem krajnje sumnjivom kvalitetu govori situacija u kojoj Juno poredi Argenta i Gordon Lewisa što je u najmanju ruku neukusno), plus u suštini vrlo jednostavna, gotovo banalna priča.
Međutim, Jason Reitman uspeva da ovu celu stvar učini relativno pitkom (sinoć je moja sapatnica doduše zadremala u sceni diskusije u Argentu) time što je okupio vrlo mainstream cast, između ostalog transplantiravši Michael Ceru i Jason Batemana iz ARRESTED DEVELOPMENTa, plus Ellen Page koja je odlična faca, i nekako iskoristio njihov magnetizam da se napadna ekscentričnost Diablo Cody spakuje što efikasnije.
Pa ipak, ni u kom smislu, voleo ga ili ne, JUNO nije važan film. Mislim da je naprosto sticaj okolnosti učinio da ovaj film postigne toliki komercijalni uspeh koji ga je onda izdvojio iz mase Sundance naslova i približio velikim industrijskim priznanjima poput "oskara". ja sam ranije voleo filmove vog tipa, poput HEATHERS. Nažalost, JUNO nije HEATHERS.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment