Ogledao sam SPECTRE Mateo Gila, treći PELICULA PARA NO DORMIR, a svakako među njima onaj koji sam najviše očekivao. Naime, Mateo Gil je po meni jako važan scenarista zato što je u svojim saradnjama sa Amenabarom, i u svojim solo komadima uradio jako puno na definisanju nekih ključeva stilizacije savremenog evropskog žanrovskog filma.
Gil je u tim filmovima uspeo da definiše jedan jasan precizno stilizovan urbani svet, da pruži neke dobre smernice kako da se takvi svetovi inače konstruišu.
Otud je SPECTRE priličan pad, pošto film odlazi put ruralne, arhaizirane estetike, put nekih zakonitosti herc-romana i klišetiziranih folklornih elemenata (koji bi se lako mogli sabiti u stihu Strašnih haremskih čuvara, "Igraj i dalje đavolju igru, Ciganko vatrena").
Međutim, ono što je zanimljivo zo je da film, ma koliko predvidljiv i lišen preterano zanimljive radnje i setinga, uopšte nije dosadan. Gilovo pisanje i egzekucija su dovoljno uglađeni da sve nekako prođe i da sve liči na jedan ozbiljan saveremeni film, iako to zapravo nije.
Možda mi je najnepodnošljivija scena ona najhororističnija u kupatilu kada se krv preliva iz kade. Ja zaista više ne znam koga mogu da zainteresuju takvi zahvati i ko još ima obraza da nam posle svega prodaje taj tip ghost storyja, i scene koja je unutar celine filma BTW poptuno nepotrebna.
Iako je reč o ljubavnom trileru sa mističnim elementom, ovaj film ne uspeva da generiše emociju pošto između dvoje glavnih junaka postoji jedna toliko fishy situacija da nema opuštanja, i Gil nas tu toliko pogrešno lažno navodi da svoje preokrete sam odaje. Štaviše, valjda shvativši koliko nije uspeo strateški da nas zavara, uvodi i taktički preokret na kraju kojim samo podcrtava da je samo nekako pokušavao da privede ovu priču kraju i da ona u stvari uopšte ništa ne znači.
SPECTRE prosto nije imao dovoljno supstance za nešto više, i Gil je tu učinio dosta da se sve lakše proguta. i naravno ovaj film ne umanjuje očekivanje sledećeg Gilovog nastupa. Pa ipak, prilično sam underwhelmed ovim filmom.
Prosek.
Gil je u tim filmovima uspeo da definiše jedan jasan precizno stilizovan urbani svet, da pruži neke dobre smernice kako da se takvi svetovi inače konstruišu.
Otud je SPECTRE priličan pad, pošto film odlazi put ruralne, arhaizirane estetike, put nekih zakonitosti herc-romana i klišetiziranih folklornih elemenata (koji bi se lako mogli sabiti u stihu Strašnih haremskih čuvara, "Igraj i dalje đavolju igru, Ciganko vatrena").
Međutim, ono što je zanimljivo zo je da film, ma koliko predvidljiv i lišen preterano zanimljive radnje i setinga, uopšte nije dosadan. Gilovo pisanje i egzekucija su dovoljno uglađeni da sve nekako prođe i da sve liči na jedan ozbiljan saveremeni film, iako to zapravo nije.
Možda mi je najnepodnošljivija scena ona najhororističnija u kupatilu kada se krv preliva iz kade. Ja zaista više ne znam koga mogu da zainteresuju takvi zahvati i ko još ima obraza da nam posle svega prodaje taj tip ghost storyja, i scene koja je unutar celine filma BTW poptuno nepotrebna.
Iako je reč o ljubavnom trileru sa mističnim elementom, ovaj film ne uspeva da generiše emociju pošto između dvoje glavnih junaka postoji jedna toliko fishy situacija da nema opuštanja, i Gil nas tu toliko pogrešno lažno navodi da svoje preokrete sam odaje. Štaviše, valjda shvativši koliko nije uspeo strateški da nas zavara, uvodi i taktički preokret na kraju kojim samo podcrtava da je samo nekako pokušavao da privede ovu priču kraju i da ona u stvari uopšte ništa ne znači.
SPECTRE prosto nije imao dovoljno supstance za nešto više, i Gil je tu učinio dosta da se sve lakše proguta. i naravno ovaj film ne umanjuje očekivanje sledećeg Gilovog nastupa. Pa ipak, prilično sam underwhelmed ovim filmom.
Prosek.
No comments:
Post a Comment