Sunday, January 21, 2007

BLOOD DIAMOND

Pogledao sam BLOOD DIAMOND, courtesy of Ginger.

Reč je o Edward Zwickovom pokušajuda napravi veliku old fashioned avanturu sa nekom vrstom istorijske i političke odgovornosti. Međutim, u tom pokušaju da napravi film starog kova, Zwick je do te mere otišao u arhaičnost i zaboravio je da takvu poetiku jedino još gaje ekranizacije Sidney Sheldona.

U tom smislu BLOOD DIAMOND je kao napunjena ekranizacija Sidney Sheldona. Ono po čemu je, uz avanturu, ovo blisko Sheldonu je svakako potpuna depersonalizovanost Zwickovog rediteljskog postupka. Ova priča nije data ni iz jedne vizure, od scenarija do kadriranja sve je postavljeno preširoko, akademski a bez stava, i sa slabim razdvajanjem važnog od nevažnog.


Iako logo Warnera i Leonardo Di Caprio neumitno povlaše poređenje sa DEPARTED, postoji jedna nesumniva sličnost koja bi se dala primetiti i inače, a to je opet reč io B-ilmu koji je neopravdano otekao do trajanja od 140 minuta, bez ikakvog razloga.

Čak i u ovoj završenoj verziji filma, postoje delove koji se bez griže savesti mogu odbaciti a da ništa na zafali, no čini mi se da bi onda, skraćen na svoju prirodnu dužinu, BLOOD DIAMOND u suštini postao ono što jeste, a to je arhaični avanturistički film.

Ovako su ga relativno uspešno prodali kao umetnost, mada ga je publika, za razliku od kritike, odbacila. Međutim, mislim da će na malom ekranu imati odličnu sudbinu. Ovo je film koji se na neki način mora smanjiti kako bi mu se videla prava mera.

* * / * * * *

No comments:

Post a Comment