DEATH WEEKEND William Frueta je nesumnjivo jedan od boljih rape and
revenge filmova i predstavlja vrh Fruetovog opusa. iako iz vizure svojih
savremenika nije narocito surov, niti eksplicitan u prikazu nasilja,
uspeva da izgradi ozbiljnu psiholosku tenziju pa povremeno cak i odvec
psihologizuje neprijatnu situaciju. da nije te nesto nametljive
psihologije i grotekse u prikazu americke unutrasnjosti, DEATH WEEKEND
bi bio dosledniji pa samim tim i intenzivniji film.
* * 1/2/ * * * *
posle
duze pauze, ponovo sam pogledao DEMONLOVER. iako ovaj film ne spaa u
red vrhunskih dela, velikim delom i zato sto bez ikakvog pšrav ostavlja
krajnje nedorecen zaplet, u njemu postoji jedan snazan dizajn, od
kastinga do scenografije, atmosfere i fotografije i sanmo na bazi toga
uspeva da mi bude jedan od drazih. mnogi bi to definisali kao kic, i ta
definicija je moza, pa cak i verovatno tacna, medjutim, ako se na tom
mestu trazi sadrzaj, onda se i nadje.
* * * / * * * *
pogledao sam THE MATADOR, atrakciju sa proslog Sundancea i veliki
comeback autora LINGUINI INCIDENTa. mogao bih reci da je ovo jedan od
boljih Brosnanovih iskoraka u komiku, gde je konacno stekao spontani
sarm bez potrebe da ga glumi. do sada je on trosio energiju ne bi li se
uopste ucinio sarmantnim, sada nema potrebe za tim.
film je
dinamican iako vrlo derivativan sa ponekom krupnom dramaturskom greskom i
nekoliko konceptualnih gafova koje ne bih odavao.
najpre je
deriviran iz BUDDY BUDDY a cini mi se kao da pokusava da postigne
sentiment iz SIDEWAYS. iako ne uspeva da prevazidje zanr, rec je o
zanimljivom genre benderu koji meandrira oko komedije, drame i trilera,
ali uspeva da bude celovito ostvarenje i na kraju nap[rosto
p[rofunkcionise kao prica, sto je mozda i najlepse.
* * 1/2
SYRIANA je mesavina TRAFFICa i BALKANSKIH PRAVILA. ima stil slican
TRAFFICu u pokusaju da kroz dokumentovanje desavanja prikaze tokove
nafte, u cemu je cak kudikamo radikalnija od TRAFFICa jer se manje ili
gotovo uopste ne koristi zakonitostima dramaturgije i stila a BALKANSKIM
PRAVILIMA po tome sto je malo toga jasno a veci deo sadrzaja je vec
stotinu puta prezvakan.
mozda je ovakav film radikalana u Americi
gde je sok da mainstream zvezde kao Clooney i Damon isporucuju ovakve
poruke ali u Srbiji gde su sve najbizarnije teorija javno izlozene i
opste prihvacene, za ovakav film ce biti jos manje razumevanja.
BAD NEWS BEARS je zanimljiv slucaj. zvezde i scenaristi BAD SANTE su
transplantirani za potrebe rimejka raunchy decjeg filma iz sedamdesetih.
taj film je stvarno super bio, narocito za ono vreme, i moglo bi se
reci da BAD NEWS BEARS ne uspeva da postigne tu vrstu dometa sada.
problem je koliko u tome sto je tekst ipak nekako neorganski, u spoju
izmedju ublazene poetike BAD SANTE i konvencije decjeg sportskog filma
gde se atmosfere smenjuju umesto da se prozimaju. s druge strane,
Linklater je besramno nedarovit reditelj i film je pretvorio u ordeal od
113 minuta sto se zaista ne moze podneti u zanru decjeg filma. ipak,
dobra premisa i dobri sastojci uspevaju da uz sve krize film na kraju
nekako ispadne ulifting. da ga je radio bolji reditelj, mogao je cak
biti i vazan film u zanru.
* * 1/2 / * * * *
HOSTEL je pola filma besraman rip-off daleko superiornijeg ostvarenja
EUROTRIP, famoznog nastavka ROAD TRIPa. s tim sto ga nije unapredio vec
je kudikamo cak i nazadovao.
zanimljivo je konstituisanje
Slovacke kao ultimativnog backpackerskog pakla na zemlji. to je
verovatno zato sto je Slovacka najdalje mesto na istoku do koga
backpackeri uopste dodju. s druge strane kazu mi da zaista izgleda
hororisticno dan-danas, i cini se da EURO TRIPovci i/ili Eli Roth nose
snazne utiske odatle, premda to ne opravdava Eli Rotha sto je u jedno
cetiri scene besramno ripovao EUROTRIP.
film traje 95 minuta i
sadrzi jednu od osnovnih karakteristika Rothovog prvenca, interplay
izmedju likova je daleko zanimljiviji od horor aspekta.
junaci tek u 20. minutu stignu u nareceni hostel.
oko 26. krece seks. zenske su jako zgodne ali seks nije nista narocito.
u 30. imamo nagovestaj misterije, to jest zacetak trilerskog elementa u hororu.
nekih
40. minuta se ceka da pocne ono sa plakata, kao neki horor. e onda kad
pocne, onda opet stane da bi gledalac znao vise od junaka iako vec tada
dobranih 50ak minuta, gledalac zna vise od junaka. clumsy dramaturgija
at best.
oko 70. minuta stvar pocinje da se granici sa akcionim
filmom, to jest nekom vrstom escape trilera. samo bez definisanih
pravila koja povezuju tacke zapleta. junak se proizvoljno krece u svom
pokusaju da pobegne. ne mogu reci da u vcini navrata cini stvari koje ne
bi i mi ucinili, necu da gresim dudu ali nije bas ubedljivo da je to
jedino sto u tom trenutku treba da uradi.
medjutim, kada tokom bekstva ucini Big Dumb Move onda je to beskrajno Dumb.
recju,
Eli, druze, nije suspense ako teras gledaoce da dokono cekaju film vec
kad ih aktiviras u iscekivanju najgoreg. to je ta nijansa koja te
razdvaja od dobrog reditelja.
ono cime Eli najbolje raspolaze u
sferma set-pieceova, rezije i montaze su svakako lazni rakordi, dakle
uspostavljanje montaznog odnosa tip junaci se gledaju, krenu jedan prema
drugom, suspense dok ih ceka susret a onda se ispostavi da su u
razlicitim ulicama i sl. taj stos mu uspeva u par navrata. to ipak nije
dovoljno za ozbiljnog zanrovskog reditelja.
kad je o hororu rec,
nisam osetio neki preveliki bol i bio narocito sokiran. jos vise me je
razocaralo sto kada krene vengeance, u igri se nadje pistolj a ne
hirurski alati koji su dotle korisceni. samo mucenje je bez nekih
set-pieceova, prilicno je stidljivo zabelezeno i u sustini sterilno u
svom pokusaju da bude ekstremno.
politicnost je negde onako fer,
ima malo didaktike ali na kraju krajeva, sto da ne? barm je dobar stos
da je sirotinja zaista zla. to cenim.
HOSTEL je sjajan pitch. srpski scenaristi treba da se svako jutro pljunu u ogledalo sto ga nisu smislili.
medjutim, film je uradjen negde na Zekinom nivou.
sto kaze baba Tennatka,
Disappointed once more
